Од малина живи око милион грађана Србије, када ће "црвено злато" постати стратешки производ

Како дугорочно да се обезбеди производња малина као стратешког производа и да се унапреди положај произвођача – то је један од циљева нове Радне групе за малину, коју је Влада формирала, па произвођачи очекују да ће коначно та грана пољопривреде добити заслужену позицију.

Прва сложена земљорадничка задруга "Наши воћари" учествује у раду Радне групе за унапређење производње и тржишта малине у Србији. Сматрају да држава не треба да прави робне резерве тог воћа, већ субвенцијама за квалитетан садни материјал и подршком групацијама и задругама произвођача.

"Да не буду потчињене великим извозницима, где ће им они одређивати кад ће да устану и да иду на починак. Једноставно да тржиште завлада ако ће да завлада где ће бити понуда и потражња, да се направи воћарска берза, која ће решити целокупан сегмент те производње. Значи, да се обнови садни материјал, да се садни материјал прилагоди, да буде неколико месеци берба, не само месец дана у Србији, већ да се све више иде на свеж пласман и да се иде на прераду, у виши степен прераде у готове производе", рекао је Божо Јоковић, директор СЗЗ "Наши воћари" Милићево Село.

Произвођачи малине кажу да од те гране пољопривреде живи око милион држављана Србије, али се пуни и државна каса.

"Ако је то битно то је стратешки производ као кукуруз, као пшеница. Значи, ту је девизни прилив држави 230 милиона долара био 2019. године. За мене је то, за све пољопривредне произвођаче, а мислим да ће то Влада и држава разумети да ће се малина прогласити стратешким производом, ако не стратешки производом, биће од стратешког значаја", каже Добривоје Радовић, председник Асоцијације.

Због пандемије, малина је на светском тржишту дефицитарни производ, па се очекује виша откупна цена него претходних година. Страни купци су заинтересовани за српску малину, али праве и рачунице.

"Ако се једне године или у неком периоду претера са ценама, врло често се окрећу неким новим производима, неким новим тржиштима, тако да то никако не треба радити. Треба имати неку дугорочну стратегију пристојних цена са рачуницом у којој се проналази интерес и произвођача и прерађивача", објашњава др Александар Лепосавић, стручњак за јагодасто воће.

Пандемија је утицала да због дефицита на светском тржишту, домаћи произвођачи јагода беру плодове по троструко вишој цени у односу на претходну сезону.

А као за јагоде, тако и за малине се ове године очекује висока цена. Међутим, оно што брине произвођаче јесте да ли ће, за ионако умањени род који очекују, бити довољно руку за бербу.