Преминуо Добрица Милићевић

Добрица Милићевић је рођен у Мајуру, код Јагодине, 1937. године, где му је отац био просветни радник и директор школе.

Новинарством је почео да се бави као војник у листу "За победу" Треће армије са седиштем у Скопљу. После војног рока наставио је студије на Филозофском факултету у Београду, али се пре завршетка вратио своме граду, када је 1962. године основана радио станица. У тадашњем Радио Светозареву био је први спикер, репортер и уредник, све до 1974.године.

У Радио Београд одлази 1974. године где је радио пуних 25 година, до одласка у пензију.

У Радио Београду обављао је више дужности, од водитеља до редактора и уредника, да би после неколико година био постављен за одговорног уредника информативног програма, касније и за заменика главног и одговорног уредника.

За радио стваралаштво добио је сва признања, укључујући "Орден заслуга за народ" и највише сталешко признање "Димитрије Давидовић'' за уређивање програма Радио Београда.

Добрица Милићевић објавио је више запажених радио и телевизијских емисија, документарних телевизијских репортажа и неколико филмова о најзначајнијим манастирима Србије и Русије.

Написао је шест књига, од којих је највећи број посвећен догађајима у Русији. Посебно је запажена серија његових телевизијских филмова и књига о песнику Сергеју Јесењину.

У свом граду, Јагодини, вратио се и својој првој љубави – позоришту, у коме је последњих 17 година обављао дужност уметничког директора фестивала "Дани комедије".

За допринос позоришној уметности уручена му је и "Октобарска награда" града Јагодине.

Међу последњим признањима је "Награда за допринос развоју новинарства и достојанства новинарске професије", коју додељује Клуб новинара Поморавља.

Добрица Милићевић, новинар, старог, доброг кова, баршунастог гласа и беспрекорне дикције, писац, љубитељ позоришне уметности, али надaсве господин отишао је у вечност ненаметљиво и тихо.

У срцима оних који су га знали остаће упамћен као речити господин, образован, информисан, достојанствен, увек спреман за шалу, али и добронамерну критику. До краја живота залагао се за развој и одбрану новинарске професије, позоришне уметности и културе.