Годишњица бомбардовања Београда 1941. године – борба Давида и Голијата

На данашњи дан, 1941. године, у недељу на православни Ускрс, бомбардован је Београд. Без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. За четири дана бомбардовања употребљено је око 440 тона запаљивих бомби. Немци нису бомбардовали мостове, јер су им били важни за допремање трупа и материјала.

Историчар Дејан Ристић рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је било више разлога за бомбардовање Београда.

Као први, навео је демонстрације 27. марта које су биле јавни шамар, како је рекао, пре свега Срба нацистичкој Немачкој. Истакао је да су Срби показали да су се Срби јавно декларисали као антифачистички народ.

Други разлог, према Ристићевим речима, било је учешће и победа Срба у Првом светском рату. Навео је да је Хитлер означио напад на Београд тако да има све карактеристике одмазде.

Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук лоциран на земунском аеродрому и јединице противваздухопловне одбране Ваздушне зоне Београд.

Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.

Према Ристићевим речима, домаћи ваздухопловци су јуначки узлететли и покушали да одбране небо, али је то ипак била борба Давида и Голијата. Зато је битка за Југославију изгубљена а војска је капитулирала 18. априла.

Током бомбардовања Београда страдала је и Народна библиотека Србије на Косанчићевом венцу.

Уништени су до темеља сама зграда и готово све што се ту од њеног оснивања чувало. Сви инвентари и каталози, књижни фонд од 500.000 свезака, целокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије и још много тога је заувек изгубљено.

Истог дана почео је и немачки напад на Грчку. Ристић, међутим, каже да је Хитлер тражио да се направи јасна разлика између напада на Југославију, посебно на српски део, и на Грчку.

Додаје да је изјавио да му је жао што мора да ратује против племенитог грчког народа.

Зато наводи да је Атина, срећом спасена за добробит читавог човечанства а над Београдом је одржана лекција свима у Европи који би се дрзнули да пруже отпор нацистичкој Немачкој.

Генерација из 1941. изборила право да будемо победници

Министар одбране Александар Вулин положио је венац крај Споменика пилотима браниоцима Београда априла 1941. године на Земунском кеју, у пратњи делегације Министарства одбране и Војске Србије.

Генерација из 1941. године, нагласио је министар одбране, изборила је за нас право да будемо победници и да с поносом можемо да кажемо да припадамо бољој страни света, како онда, тако и данас.

"И данас је Србија на бољој страни света, и увек је тамо где је слобода, где је правда. Срби ратове не губе, али зато морају да престану да губе у миру, да трајемо и да побеђујемо", истакао је Вулин.

У име Владе Републике Србије, венац у Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању Београда на Новом гробљу положио је и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић. 

Градоначелник Београда Зоран Радојичић је истакао да је у нападима 6. априла 1941. године, као и онима који су уследили, животе изгубило хиљаде људи, због чега се тог датума сећамо као једног од најтужнијих дана у нашој историји.

"Ово разарање знатно је променило и живот и изглед нашег града. Разорено је више стотина зграда, оштећено је знатно више, а само неки од објеката који су уништени су Мост краља Александра и Народна библиотека на Косанчићевом венцу која је сравњена са земљом, као и њен целокупни фонд од 350.000 књига", навео је Радојичић.

Градоначелник је подсетио да је после овог разарања, као и након сваког од многобројних напада, Београд успео да се издигне.

Заменик градоначелника Весић је подсетио да се данас обележава један од најтужнијих дана у историји наше земље и града, када је пре 79 година Београд зверски бомбардован и уништен од стране авијације Адолфа Хитлера, а бомбе су усмртиле више од четири хиљаде људи.

Помоћник градоначелника Андреја Младеновић навео је да је посебно важно да се сетимо свих оних који су страдали у нацистичком нападу на нашу земљу.

"Никада нећемо заборавити људе који су изгубили животе у бомбардовању нити хероје који су свој живот дали за слободу нашег главног града", поручио је Младеновић и додао да је заједничка порука сваког 6. априла да нам се такво разарање више никада не понови, саопштила је Градска управа.

Полагањем венаца крај Споменика пилотима браниоцима Београда обележава се 79 година од бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, чиме је почео напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију у Другом светском рату.

петак, 29. март 2024.
24° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво