У Земуну је још за време Турака постојао карантин, у њему је био и Карађорђе

Симбол изолације и дисциплине – Контумац. Од 1730. до 1872. налазио се на месту данашњег Земунског парка.

Овај организовани карантин формиран је после велике епидемије куге у Турској и кроз њега су морали да прођу сви путници који су из Србије и Београда ишли у Земун и Аустрију. 

"Био је постављен санитетски кордон који је проучавао још Бранко Ајнхорт, искусни земунски хроничар. Била је и гостионица, болница и тако да су сви морали да буду прегледан, али тако што би лекар стајао на дистанци, управо овој данашњој препорученој и питао би пацијента како се понаша", прича Зоран Николић, новинар Вечерњих новости.

Колико ће се боравити у Контумцу, зависило је од тога колика је опасност од епидемије била у том тренутку. 

"Од почетка је систем био са 52 дана да би га на крају свели на неке три недеље. То није била робија, није био затвор, то је било једно културно, заштићено место. Све је било ограђено, људи су боравили овде, био је и систем барака", напомиње Николић. 

У оквиру Контумца саграђене су две цркве, 1786. православна Светог Арханђела Гаврила и 1836. католичка Светог Рока које се и данас налазе у парку али и други објекти.

"Била је ту пекара, месара, па чак и место за стају за 12 грла стоке па чак и настрешница за двоја кола. Дакле, врло цивилизована прича. У исто време, ту је било више од 52 запослена, од лекара, свештеника", указује Зоран Николић.

Сирћетна пара дезинфиковала писма 

Све што је унето у Контумац, роба па чак и писма, заведено је у књигама и пролазило је кроз посебно чишћење.

"Писма и пошиљке би биле у прво време стављани изнад вреле сирћетне паре, али пошто су проценили да то није довољно, отварали би писма и њихов садржај стављали изнад кључале паре да се дезинфикује", указује Николић. 

Најтеже је било онима који су прегледали и чистили памук.

"Они би голих руку до рамена претурали памук да би видели да нема нешто у њему али и својим постојањем доказали да је здрав", наводи Николић.

И Карађорђе био у Контумцу 

Преминули су сахрањивани на такозваном "кужном гробљу" на земунској Калварији, након што би преко њихових тела посули негашени креч. По истеку карантина путници су добијали санитетско уверењу, пропусницу, ,без које нису могли да наставе даљи пут.

Строга правила у изолацији морали су сви да поштују, па је тако забележено да су овде боравили Карађорђе, Јоаким Вујић, Вук Караџић, Ханс Кристијан Андерсен и француски писац Ламартин.

У знак сећања на његов боравак у Контумцу, подигнуто је спомен-обележје, које се и сада налази између две цркве.

Од некадашњег великог бастиона одбране од зараза, данас је остао само део зида у Вртларској улици.