Деца из хранитељских породица теже долазе до посла

Из недовољно сигурности и самопоуздања обележени су као деца из домова или из хранитељских породица, због чега им је пут до посла много тежи, а тиме и шанса да се осамостале и започну нови живот.

"Упркос томе колико смо образовани и компетентни, суочени смо с тешкоћама, али млади људи превазилазе ове проблеме. Међутим, послови које проналазе су често на одређено време и не дају сигурност", прича Мелиђана Џаферај из Албаније.

У земљама Западног Балкана највећа је незапосленост управо тих младих.

"Веома често одустају од школовања, веома често и када се и запосле због недостатка социјалних вештина не могу да опстану у радној средини, поготово ако не постоји посебна сензибилисаност и неразумевање за њихове потребе, због тога су веома често укључени у рад на црно па чак и радну експолоатацију", каже директорка СОС Дечјег села Весна Мраковић Јокановић.

"Сви морамо имати супервизора у животу" 

Пројектни менаџер Програма јачања младих у БиХ Дамир Махмић наводи да се ради о мотивацији, самопоуздању, самоповерењу.

"Сви увек у животу морамо имати неког супервизора, неког коме ћемо се обратити, е то смо ми", каже Махмић.

Када добију шансу, они је и искористе. У Дечјем селу у Србији, на пример, из генерације 11 средњошколаца сви су уписали факултет, на буџет.

"Нама је важно да ове програме наставе локалне институције. Наставићемо да помажемо да буду бољи услови живота и рада, како би им понудили перспективу да остану у Србији", рекла је Ане-Кристин Ппплица, шеф економског сектора амбасаде Немачке у Београду.

Нова стратегија и акциони план 

А Србија припрема нову стратегију запошљавања и трогодишњи акциони план.

"Стратегија ће посебан акценат ставити на младе који нису у образовном циклусу, нису запослени, нити су на обуци, док ће значајна пажња бити посвећена стварању услова за запошљавење младих са виским образовањем а самим тим и њихов опстанак у земљи", навела је Мирјана Чојбашић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

За запошљавање, професиналну рехабилитацију особа с инвалидитетом, преквалификације и доквалификације, обезбеђено је више од четири милијарде динара.