Која је највећа примедба нашем високом образовању

Дипломе српских факултета и даље ће бити признате у свету, иако Националном телу за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању није враћен статус пуноправног члана у Европској асоцијацији.

Директорка тог тела проф. др Јелена Кочовић објашњава која је кључна примедба због које није обновљено пуноправно чланство.

"Кључна примедба је законско ограничење: у другостепеном поступку – Национални савет за високо образовање може да преиначи одлуку о акредитацији Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању. Ми смо покренули иницијативу да се промени Закон о високом образовању, да се то отклони. А покренули смо иницијативу за доношење новог Закона о акредитацији који ће регулисати ту област", навела је Кочовићева.

Нострификација диплома није на удару 

Студенти, каже ресорни министар Младен Шарчевић, немају разлога за бригу, јер наше дипломе нострификују центри који немају везе са европском асоцијацијом.

Истиче да "имамо многе сјајне факултете" и да се у инострантву "отимају за наше кадрове и добре мајсторе".

"Ако имате добар план и програм и он је препознат у свету, ваше квалификације и компетенције се мере кроз НОК, а ово је нешто што саме високошколске установе треба да унапређују", наводи Шарчевић.

Признавање дипломе зависи од квалитета факултета 

И професорка Кочовић истиче да признавање диплома не зависи од статуса појединачних агенција за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању појединих земаља, већ искључиво од квалитета високошколских установа на којима су стечене те дипломе.

"И даље ће се признавати дипломе универзитета који су квалитетни, који дају дипломе иза којих стоји знање", рекла је проф. др Јелена Кочовић.

Иако су дипломе њихових факултета признате широм света, пуноправни чланови Европске асоцијације за обезбеђење квалитета у високом образовању нису ни Чешка, Словачка и Шведска.

Истраживања су показала да студенти више воде рачуна о рангирању универзитета на листама попут Шангајске.