Годишњица деветомартовских демонстрација

На забрањени митинг на Трг Републике стигло је око 100.000 људи, иако је полиција блокирала прилазе Београду. Била је то побуна против режима и уређивачке политике државне телевизије која је тада први пут названа "ТВ Бастиља".

Већ око поднева полиција је кренула у разбијање демонстрација.

Лидери опозиције склонили су се у Народно позориште, а врата им је отворила тадашња управница позоришта Вида Огњеновић. Док су се са терасе Народног позоришта лидери опозиције обраћали демонстрантима, полиција је стезала обруч и покушавала да растера грађане огромним количинама сузавца, воденим топовима, гуменим мецима, коњицом.

Демонстранти су пружали жесток отпор па су убрзо почели вишечасовни сукоби са полицијом.

На пребијање демонстранта, лидер СПО-а Вук Драшковић одговорио је позивом на "јуриш" са балкона позоришта.

У сукобима полиције и демонстраната повређено је више од 200 људи, а у Масариковој улици, док је бежао од демонстраната, живот је изгубио полицајац Недељко Косовић. Нешто касније, полиција је употребила ватрено оружје и том приликом је страдао седамнаестогодишњи Бранивој Милиновић.

У јеку окршаја, власт је на улице извела и тенкове. Лидер СПО-а Вук Драшковић је ухапшен, а забрањен је рад телевизији Студио Б и Радију Б92.

Слободан Милошевић демонстранте је назвао "снагама хаоса и безумља".

Одговор на силу, стигао је следећег дана из Студентског града, када су ка Теразијској чесми кренули студенти.

После неколико дана протеста, усвојени су захтеви студената, из затвора је пуштен Вук Драшковић, а тадашњи министар полиције Радмило Богдановић поднео је оставку.

Такође је смењено руководство РТВ Београд, а телевизија Студио Б и Радио Б92 су наставили са радом.