Без струје је породица Мишић од 11. децембра. Деца, основци, домаће задатке завршавају по дневном светлу.

"У 21. веку уче на лампи, успех њихов зависи малтене од струје, хигијена деце исто зависи од тога. Није нама до нас, нама је до те деце", каже Драгана Мишић.

Горан Мишић истиче да је једино што је имао да понуди своје здравље, као и да је понудио свој бубрег.

"Не да продам, него да ми помогне неко, па да дам стварно болесном човеку коме треба", наводи Мишић и каже да зна да је продаја незаконита и не продаје, него нуди у замену.

"Електропривреда Србије" жали због тешког материјалног стања породице, али подсећају да морају да се поштују обавезе. Мишић је, наводе, откривен и у неовлашћеној потрошњи, а од јула 2013. године није платио ниједан рачун. Мишићи су донедавно, пре Драганиног запослења, били корисници новчане социјалне помоћи.

"Што се тиче дуговања за струју, они се нама нису обратили, али и да су се обратили град нема ингеренције према републичким установама и није у могућности да намири трошкове. Оно што сам из медија сазнала то је огроман дуг за струју", наглашава Данијела Милосављевић, већница за социјална питања.

Дугује, али и њему дугују. Има решење, али не и исплаћене плате. Фирма у којој је радио у стечају је од 2010. године.

"Фирма ми дугује паре у којој сам радио, она ми дугује 600.000 динара за плате и мислио сам да те паре дам електродистрибуцији, међутим, нису ме исплатили", истиче Мишић.

"Кад чека десет година, ако постоји фирма, он може да се нада, али мора да покрене поступак за надокнаду те своје зараде што није исплаћена. Ако је фирма отишла у стечај може да се нада из стечајне масе", објашњава Бранислав Поповић, канцеларија Привредне коморе у Врању.

Радници имају права на заостала потраживања, у Привредној комори саветују да у тренутку кад престане исплата зарада траже од послодавца образложење и од финансијске службе доказ да су радили. Према Закону о стечају, повериоци, међу њима и запослени, пријаве потраживања подносе надлежном суду.