Да ли српске машиновође хватају воз за Немачку

После медицинских, машинских и грађевинских радника, пут Немачке кренуле су и машиновође. Тај кадар редовно се школује у свега две школе које годинама не успевају да попуне сва слободна места. Интересовање за смер техничар вуче успела је да повећа једино средња школа у Београду, захваљујући сарадњи са немачком компанијом која машиновођама отвара немачко тржиште.

Звук локомотиве поздравља, али и испраћа не само путнике већ и оне који би требало да их возе. Колико њих је успело да ухвати воз за Немачку и напусти Србију није познато.

Због повећаног интересовања за смер техничар вуче, Железничка-техничка школа из Београда планира увођење још једног одељења.

Приоритет је, кажу, школовање кадрова за домаће потребе упркос доброј сарадњи са немачком железничком компанијом.

Ко жели, има шансу да се запосли у Немачкој.

"Та шанса нуди се не само ученицима који сада заврше, нуди се и ученицима који су некада завршили за техничара вуче који су били негде запослени или нису нигде запослени - сви имају једнака права", каже директор школе ЖТШ Београд Златко Радосављевић.

Шансу да организовано оду, до сада је искористило 30 машиновођа, а најмлађи су школу завршили пре три године.

Ни у Немачкој ни код нас, без навршене 21. године и додатних обука, машиновође не могу самостално да обављају посао.

Разлика је што се у Србији на то ипак чека мало дуже.

Како се постаје машиновођа

Да би импровизовану локомотиву заменио правом, свако ко заврши за машиновођу и запосли се мора да положи стручни испит који траје од шест до девет месеци.

Након тога, још годину дана неопходно је да вози са старијим колегом и тек после две године од запослења могао би самостално да управља композицијом.

За управљање путничким возовима, само у "Србија возу" тренутно недостаје двадесетак машиновођа, а процењују да ће тај број бити много већи када се заврши реконструкција пруга.

До тада, припремају стратегију како да привуку нове и задрже постојеће раднике.

"Ми смо у последње четири године знатно обновили наш возни парк, значи услови рада у којима машиновође у 'Србија возу' раде могу да се мере са најразвијенијим железницима у ЕУ. Тренутна зарада у 'Србија возу' машиновође је негде око 75.000 динара што може бити и боље и радимо на томе", каже Зоран Пузовић из "Србија воза".

Ради се и на преквалификацији запослених како би се повећао број машиновођа.

У нешто бољој ситуацији је "Србија карго" који са више од 600 запослених успева да покрије тренутне потребе теретног саобраћаја.

Планирају, ипак, да током ове године распишу конкурс за пријем нових машиновођа.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.