На терену с Тамаром у акцији – коме могу, коме не могу да помогну

У маленом сеоском дворишту је као у кошници. Све врви од мајстора који, као у добро уиграном тиму, тачно знају своје позиције. Једни на крову, други у кући, трећи на скели, док посебна група мајстора поставља водоводне цеви.

Мешају се звуци чекића, мешалице, брусилице, бушилице. Једни постављају стиропор, други заварују цеви, трећи слажу цреп...

Као и сваким добрим оркестром неко мора ту и да диригује. Шеф мајстора Југослав Коњковић, звани Југа, мотри да све буде баш онако како је планирано. Каже да је на градилишту више од педесет радника.

Тим "С Тамаром у акцији" има седам мајстора, али су им на овом градилишту у селу Засавица у помоћ притекла локална комунална предузећа, комшије, пријатељи, али и осуђеници из Казнено-поправног завода у Сремској Митровици.

Чини се није лако организовати толики број људи, али мајстор Југа каже да одлично функционишу.

"Сви нас слушају, сви нас воле, волимо и ми њих, волимо овај пројекат, радимо срцем", наводи Југа и шаљиво додаје да сви морају да слушају главну шефицу Тамару. 

Истиче да после осам сезона ништа више није проблем, да се увек снађу и испуне задатак. Најтеже је, каже, било на почетку, када су учили да уклопе све радове у пет дана, колики је временски рок да све заврше. А у тих пет дана стане много рада, неизвесности, умора, али и загрљаја, осмеха и среће...

Архитекта Александар Поповић, по чијим идејама и пројектима се свака кућа обнавља, каже да свака трећа или четврта кућа коју раде нема купатило и да је то највећи изазов, али и да је срећа породица које по први пут добијају купатило и воду у кући немерљива.

Сваки понедељак када дођем на градилиште ми је изненађење, наглашава Александар и додаје да ту буде проблема и са темељима и са крововима и са зидовима, али да увек нађу решење.

Читава екипа "С Тамаром у акцији" је, чини се, као породица. Ове године су увећани за новог помоћника – шестомесечну Ленку, Тамарину ћерку. И као у свакој породици, сви врло брижно пазе на најмлађег члана.

Тамара каже да Ленка одлично подноси путовања, лака је за сарадњу и да, на срећу, ретко плаче. "Ми смо сви врло блиски тако да о њој сви воде рачуна", додаје Тамара Грујић.

Тамара Грујић: Много је леп посао када некога усрећујете

Идејни творац читавог пројекта Тамара Грујић каже да им је најтеже када имају дивну породицу којој не могу да помогну.

Наводи пример породице са петоро деце из Алибунара чија кућа само што се не сруши и која не може да се обнови. "Уколико не будемо скупили новац да они евенутално имају другу кућу, ми не можемо њима да радимо", поручује Тамара и додаје да је лично такве ситуације највише погађају.

"Наш карактер и нарав су такви да смо незгодни људи или можда само себе гледамо. Мало ширити више љубав и солидарност, емпатију – то би требало да буде свима нама задатак", поручује Грујићева.

Посебно тежак процес је одабир породица и то у просеку траје шест месеци.

"Увек има 10, 20 пута више пријава него што ми можемо уопште да дођемо до људи. Ви морате увек да питате и комшилук и социјалне службе да ли заслужују, како заслужују и да ли ће њима то остати да би то био прави подстрек за живот. Морате бити сигурни да сте одабрали праву породицу", наводи Грујићева.

Наглашава да највише воли када пријаву добију од треће особе, јер је то онда од срца и најискреније.

Истиче да им је из сезоне у сезону све лакше да анимирају локалну самоуправу да се укључи и помогне и друге мајсторе како би направили озбиљну мобу и да због тога прихватају и куће које сами не би могли да стигну за пет дана да среде.

До сада су обновили куће скоро стотину породица, а Тамара каже да су са свима у контакту и да су је скоро сви звали када се Ленка родила. "Врло често се и дружимо када се камере угасе, вечерамо заједно", каже Тамара и истиче да јој посебно за срце прирасту деца из тих породица, која се вежу за читаву екипу.

"Ово је много леп посао, када се човек бави тиме да некога усрећује и поклања", закључује Тамара Грујић.

А бројке су најбољи доказ колико је учињено. Екипа "С Тамаром у акцији" до сада је обновила куће 12 породица са севера Косова, 24 на југу Србије, 24 на истоку, 14 на западу, 24 у централној Србији и сада планирају да помогну да 24 породице у Војводини живе у бољим условима.

Имали су и пет "специјалних пројаката". Реновирали су Хемато-онколошко одељење Педијатријске клинике у Крагујевцу, два стамбена објеката у Ужицу за оболеле од церебралне и дечје парализе и три сеоске основне школе – у Гружи, у селу код Пирота и Врања.

Ова сезона ће бити завршена специјалном емисијом у којој ће обновити кућу у Сремској Каменици коју је Нурдору за децу оболелу од рака поклонила породица Зорана Коцића из Новог Сада.