Дан Народне библиотеке Србије

Доделом националне награде из области библиотекарства "Јанко Шафарик" која је припала Небојши Ковачевићу и отварњем изложбе о Растку Петровићу, Народна библиотека Србије обележила је свој 188. рођендан.

На свечаности у Народној библиотеци Србије окупљенима се прво обратио Ласло Блашковић који честитао делатницима куће коју води на успешној години.

"У 2019. години забележено је 4.235.541 претрага по електронским каталозима наше установе, док је број приказаних записа 5.551.789. Народна библиотека је учествовала у два европска пројекта: Процват писмености и Миграције кроз науку и уметност. Дигитална библиотека НБС обогаћена је с 11 нових збирки, од Каталога грамофонских плоча, преко фотографија о миграцијама...до пројекта Хартије од вредности - Крваво злато", казао је Блашковић и додао да је Дигиталну НБС током протекле године посетило 62. 379 корисника.

Он је навео да је пола милиона књига пописано у ревизији, никад до краја реализованој у последњих 40 година.

"Интезивиране су припреме за изградњу новог депоа, објављено је фототипско издање Београдског паримејника, најстаријег рукописа из фонда Библиотеке, публикован велики број стручних књига и часописа" казао је Блашковић.

Нови депо Народне библиотека Србије 2023. 

Миништар културе и информисања Владан Вукосављевић је нагласио да је 188. рођендан НБС у дисконтинуитетима српске културе и српске државе велики датум и велики временски распон.

"На духовним путевима културе Народна библиотека Србије била је и остаће један од књичних путева нашег развоја. Време књиге јсте вечно време и вечна епоха људског духа. Вемена се мењају и у доба дигитализације ми смо сведоци тих промена. Библиотека ће у будућности бити место трагања за информацијама и образовањем у новим форматима и због тога развој Народне библиотеке Србије има исте задатке и циљеве које је имао и пре 188 година", казао је Вукосављевић.

Министар је напоменуо да се ради на издвајању средстава за изградњу главног депоа библиотеке који је неопходан.

"Верујем да ће Народна библиотека Србије добити нови депо 2023. године ако се инвестициони планови буду реализовали онако како је ти предвиђено" казао је Вукосављевић.

Жири у саставу Новка Шокица Шуваковић и Зоран Пауновић Дејан Вукићевић и Жељко Вучковић и Снежана Ненезић једносгласно је одлучио да националну награду из области библиотекарства "Јанко Шафарик" додели Небојши Ковачевићу саветнику у НБС.

Ковачевићу је награду уручио директор НБС Ласло Блашковић.

У Народној библиотеци Србије отворена је и изложба "Кроз пустињу и прашуму: путопис Растка Петровића" јасмине Томашевић и Немање Калезића.

Калезић је Танјугу казао да је поставка изложбе посвећена путопису Растка Петровића кроз Африку под насловом "Африка" који је он писао на основу свог путовања по "црном континенту" из 1929. године,а књига је први пут објављена годину дана касније.

Први на листи најтраженијих књига у јавним библиотекама Србије већ две године су "Корени" Добрице Ћосића. Нову популарност дугују РТС-овој серији. 

Указом кнеза Милоша Обреновића прва установа културе у земљи 

За дан оснивања узима се 28. фебруар 1832. године када је Димитрије Давидовић послао писмо кнезу Милошу о уређењу библиотеке. У новембру исте године Кнез Милош је наредио да се један примерак од сваке штампане књиге уступи библиотеци. Тако је установљена институција обавезног примерка.

Од 2002. године Народна библиотека Србије као свој дан слави управо 28. фебруар.По истраживању Дејана Ристића, објављеном у књизи "Кућа несагоривих речи", библиотека је основана 12. јула 1838. у Крагујевцу, а наредне године пресељена у Београд. Успон у раду Народне библиотеке настао је 1853. године када је указом кнеза Александра уведено звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе.

У време када је библиотекар био Јанко Шафарик (1861-1869), библиотека је пресељена у Капетан-Мишино здање и ту је у левом приземном крилу, дочекала Први светски рат.

Почетком Првог светског рата један део вреднијих, посебно старих рукописних књига, је евакуисан из библиотеке и спакован у воз. Преостале књиге и архива постале су ратни плен Немачке и Бугарске (где су однете), а део је остао и пропао. Нестала су у ратном метежу поред књига и три најважнија стара српска рукописа: "Никољско јеванђеље", "Зборник попа Драгоља" и "Призренски препис Душановог законика".

У Првом светском рату библиотека је остала без својих просторија, па је 1920. године за њене потребе откупљена фабрика и „Картонажа Милана Вапе", на Косанчићевом венцу. За њу је плаћено 3.200.000 динара, а рад је отпочео почетком 1922. године.

За време бомбрадовања уништен велике део књижног фонда 

Зграда библиотеке на Косанчићевом венцу погођена је 6. априла 1941. године приликом немачког бомбардовања Београда и велики део књижног фонда је тада уништен.

Уништен је књижни фонд од око 500.000 свезака, као и збирка од 1424 ћирилична рукописа и повеље (12-17. век), картографска и графичка збирка од 1500 бројева, збирке од 4.000 наслова часописа и 1800 наслова новина, затим значајна и недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије (Лукијан Мушицки, Вук Караџић, Ђура Даничић, Павел Шафарик.

Камен темељац за изградњу нове наменске зграде Народне библиотеке Србије свечано је постављено 20. октобра 1966. године, а радови на здању површине 24.000 метара квадратних завршени су шест година касније 1972. године.

Пресељење у нову зграду започело је маја 1972. године. Нова наменска зграда Народне библиотеке на Врачару свечано је отворена 6. април 1973. године.Зграду је пројектовао архитекта Иво Куртовић и убраја се у споменике културе. 

Током рата један део тих књига је нестао и касније враћен, док постоје књиге које до сада нису враћене. 

Народна библиотека Србије, са око шест милиона библиотечких јединица из раздобља од 11. до 21. века, представља изузетну збирку покретне културне баштине.

број коментара 0 Пошаљи коментар