Радници сматрају да им се крше права, зашто се не жале

Марио Рељановић указуjе да највећи број радника зарађује мање од просечне плате – око 45.000 у односу на републички просек од око 57.000. динара

Према његовим речима, постоје две тенденције – да држава ограничава радна права законом, а са друге стране да не реагује на кршење закона.

"Положај радника је незавидан. Права радника се константно умањују изменама закона из области рада, а и она права која имају често се крше", додаје Рељановић.

Каже да велики број радника не прима плату или прима минималац и додаје да неки чак враћају део своје зараде послодавцу што је кривично дело, а не плаћа се ни прековремени рад.

Како наглашава, велики број људи ради у минимално загарантованим условима, а многи раде и испод њих.

"Старији и слабо плаћени радници одричу се својих права"

Рељановић наводи да су чак три од четири радника за истраживање Центра за развој индивидуализма рекла да имају осећај да се њихова права крше.

"Има много испитаника од преко 50 година који би радили у било каквим условима. Они који раде више послова не могу себи да приуште ризик и зато се одричу права којих не би смели да се одричу", каже Рељановић.

Страх је, истиче, код радника општеприсутан: "Радник се осећа изоловано, нема поверења ни у послодавце, ни државу, ни у Инспекцију рада, а нема ни новца да потражи правну заштиту – адвоката."

Када зарађујете минималац, треба да платите таксу за покретање поступка против послодавца, а радник се у том случају осећа веома усамљено, додаје Рељановић.

"Краткорочни резултати политике запошљавања"

Политика инвестирања и запошљавања диктира флескибилне облике рада који само краткорочно доприносе расту запошљавања, што се, како каже Рељановић, дешава и другим земљама.

"Из угла државе најбоље је да се што више људи запосли, док су за запослене бољи услови рада и бољи однос са послодавцем важнија питања од висине плате", тврди Рељановић.

Истиче да држава високим субвенцијама фаворизује стране инвеститоре у односу на домаће мале и средње предузетнике.

"Од 2000. до 2008. била је прича да ће мали предузетници подићи земљу. Подршка државе је изостала, а имате и прописе који гурају те послодавце у 'сиву зону'", каже Рељановић.

Намеру синдиката да се региструју као политичке партије види у жељи да ојачају свој положај.

"И радници се учлањују у партије, што на неки начин слаби саме синдикате", закључује Рељановић.