Зоран Миливојевић: Наш највећи проблем је сиромаштво

Зоран Миливојевић је, коментаришући причу о шесторо деце која живе сама код Алибунара, указао да је већина вероватно осудила мајку која их је напустила, али је указао на то да се још не зна шта се догодило.

"Деца седе у капутима иако су унутар просторије. Слажем се да оваквих случајева има пар стотина у Србији. Тужан податак је да троје деце дневно бива измештено из својих породица. То значи да је код нас највећи проблем сиромаштво", указао је Миливојевић гостујући у Београдској хроници.

Напоменуо је да су људи врло солидарни када је тешко: "Верујем да суседи око ове породице помажу тој деци".

С друге стране, указује Миливојевић, када се друштво богати, јављају се други проблеми.

"Уместо да у емотивним везама виде нешто што омогућава преживљавање, онда се људи отуђе, други људи постају досадни, на пример 'јао, долази тетка, јао, остаје два дана'. Промене се међуљудски односи и људи покушавају да нађу квалитет живота, а то је првенствено да се добро осећају, па се дође до представе о љубави и везама у којима људи желе да други не буде само пријатељ, партнер, неко ко је у невољи, него извор уживања и долазимо до кризе љубави која данас постоји на целом западу", истиче психотерапеут.

Истичући да су се данас ствари промениле, Миливојевић је указао да су некада људи у другим људима тражили сигурност и ослонац јер су били упућени једни на друге због тешког живота.

"Међутим, кад се промене околности и кад се развије менталитет уживања, евентуално се жели једно дете, промени се и то и појави се нарцисоидност – доживљава се квалитет живота на основу онога како се они сами осећају и у односу на то процењују се други људе. Прија онај који је пријатан, кад је непријатан, онда га избегавам. Тако да смо се доста променили", сматра Миливојевић.

Криза љубави 

Миливојевић је указао да су људи раније партнере бирали рационално, такав пример су уговорени бракови. Данас се, додаје, људи труде да бирају срцем и препуштају избор партнера својим несвесним процесима.

"Ви идете и одједном завибрирате на неког и не знате зашто је то тако, а онда и та особа завибрира на вас, и као љубав је рођена, а заправо сте се ви заљубили", истиче психотерапеут.

Указује на велику разлику између заљубљености и љубави. Заљубљеност је, каже, идеализација, а љубав емотивно везивање.

"А нико није идеалан. Зато дођемо до тога да, кад је неко очаран неким, и то прође, онда се касније разочара. Та стварност му се више или мање не допада. Па људи онда кажу 'он је погрешан избор' и онда бирају поново, на исти начин", наводи Миливојевић.

Поручује да људи у 21. веку треба да нађу трећи начин бирања партнера – да споје срце и мозак.

"Ако одустану од идеје да ће љубав донети срећу и боље упознају своје несвесне процесе, могућа је сарадња свесног и несвесног и онда је могуће бирати тако да будемо задовољни и добро изаберемо јер смо спојили срце и мозак", указује психотерапеут.