Александар Ранковић, човек са две биографије

Због исте ствари Александар Ранковић једном је хваљен и слављен, после је куђен и оптуживан, пише историчар Бојан Димитријевић у књизи "Ранковић: Други човек".

По свим параметрима и позицијама које је заузимао у југословенском државном и партијском механизму, он је био други човек.

"Моја идеја је била да понудим јавности његову комплетну политичку биографију, па чак и мало елемената личне биографије и да га на тај начин уведем у причу која је у суштини позната, а то је Брионскиу пленум, уклањање из власти и његова тишина до краја живота. Тако да сам уствари сам установио да Ранковић је човек кога ми и не познајемо заиста", рекао је Димитријевић.

У том смислу намера аутора књиге јесте да осветли биографију Александра Ранковића и да га у српско-југословенској историји стави на адекватније место од оног које му је доделио Брионски пленум 1966.

"Ранковић је прво и велики патриота и велики комуниста Озне. У урбаној легенди највише се људи диве Ранковићу због нечега што није урадио. Имате једну причу о томе како је Ранковић малтретирао Албанце на Косову која је потпуно нетачна. Та афера прислушкивања због које је оборен је потпуна лаж, то је сада потпуно доказано", истакао је историчар Предраг Марковић.

Србин који је веровао у југословенство

Као прва политичка биографија Александра Ранковића, о коме се дуго ћутало, књига Бојана Димитријевића свестрано открива технологију владања, моћ ауторитета, лажна другарства, закулисне битке, интриге, преваре, издаје.

"Рекло би се да је то човек са можда две биографије. Једном која је државно-партијска и комунистичка, и једном која је више мит, зато што ништа није говорио, а онда су људи о њему испредали најневероватније легенде и приче верујући да је он заточник српства. Ако погледате његову сахрану из 1983. године видите да је то почетни тренутак када Срби постају свесни да су запостављени у Југославији. Тако да Ранковић има најмање два животна тока, од којих је сваки значајан за наше разумевање прошлости 20. века", казао је Димитријевић.

Александар Ранковић је био Србин који је веровао у југословенство.

Није био полицајац и безбедњак по карактеру, већ по партијској дужности.

Титу је више од три деценије био одан сарадник, привржен и готово до покорности послушан. Вера у непогрешивост комунизма као идеологије и развијен осећај за самокритику довели су до његовог слабог држања и лаког прихватања " кривице" пред друговима на Брионима, пише у закључку књиге Бојан Димитријевић.