Заштита животне средине, који су кључни проблеми

Брига о заштити животне средине и мере морају се предузимати континуирано и системски а не само када дође до проблема, речено је на јавном слушању о квалитету ваздуха у Србији одржаном у Скупштини Србије. 

Маја Гојковић која је и председница Одбора за заштиту животне средине је казала да циљ јавног слушања у организацији тог одбора да се окупе релевантне институције и затраже одговори на актуелна питања, а која су у интересу грађана.

"Важно је и да утврдимо границу између реалног проблема, који свакако постоји, и кампање која се водила. Надам се да ће ова отворена дебати дати одговоре на питања да ли је ваздух код нас заиста загађенији у односу на земље окружење и шире, шта утиче на квалитет ваздуха и да ли, и у којој мери, загађење ваздуха може да утиче на здравље становништва", рекла је Гојковић.

Она је напоменула да су према Националном и локалном извештају извору загађења, највећи загађивачи сектор производње електричне и топлотне енергије, затим сектор индустрије, остала стационирана сагоревања, друмски саобраћај и други.

"То показује да је најбољи дугорочни одговор на овакво стање прелазак на чисту и обновљиву енергију у мери у којој је то могуће и то треба да постане приоритет у будућем периоду", истакла је Гојковић.

Додала је да и поред неповољних метеоролошких услова, на квалитет ваздуха негативно утичу кућна ложишта, грејање на фосилна горива и велики број моторних возила, наводећи да подаци показују да скоро 60 одсто домаћинстава у Србији користи чврсто гориво за грејање, што је је један од кључних проблема.

Због тога је, каже, важно размотрити све могућности да се убрза процес гасификације и стимулисање грађана да се прикључе на систем централног грејања где год постоје услови за то.

"Охрабрујући је податак да је само у Београду у последњих неколико година затворено више од 1.200 индивидуалних котларница које су користиле чврсто гориво. Међутим, у наредном периоду фокус треба да буде не само на Београду, већ и на друге градове у Србији", рекла је Гојковић.

Навела је и да има све више аутомобила, те додала да према проценама само у Београду има око 80.000 возила више на улицама него пре пет или шест година.

То показује, додалча је, да је неопходна ригорознији контрола учесника у саобраћају када је реч о емитовању издувних гасова.

Она је поздравила одлуку Владе Србије да системски ради на решавању питања заштите ваздуха у Србији, формирањем посебног тела које ће координирати рад свих државних органа и обавештавати јавност.

Она је рекла и да није сагласна са оценама да се не улаже у животну средину и да држава не чини по том питању. Навела је податак да је ЕПС до сада уложио више од 475 милиона евра у пројекте заштите животне средине, а вредност пројеката у току је 486 милиона евра.

Указала је и да договор са јапанском агенцијом за међународну сарадњу „Џајка" како би се вршило одсумпоравање у термоелектранама, што ће у великој мери допринети решавању проблема загађења ваздуха у земљи.

Одбор за заштиту животне средине, према њеним речима, спреман је да ради на даљем побољшању законодавног оквира, а време је и да Србија донесе закон о климатским променама.

Председниоца скупштине апеловала је да се што пре донесе стратегија заштите ваздуха.

Антић: Заштита животне средине приоритетно питање

За енергетски сектор заштита животне средине је питање од највећег приоритета, изјавио је министар рударства и енергетике Александар Антић и додао да су у току пројекти вредни 485 милиона евра који имају за циљ да допринесу смањењу негативног утицаја на животну средину.

Министар је додао да се приликом снабдевања енергентима настоји да се то чини на одржив начин, уз поштовање свих важних стандарда заштитте животне средине.

"За енергетски сектор заштита животне средине није 13. рупа на свирали, већ питање од највећег приоритета", рекао је Антић на Јавном слушању о квалитету ваздуха у Србији које се одржава у Скупштини Србије.

Истакао је да је енергетски сектор, нарочито ЕПС највише пажње и инвестиција усмерио на заштиту животне средине.

Како каже, ЕПС је у претходном периоду уложио 475 милиона евра у пројекте заштите животне средине, превасходно замене филтера у термоелектранама како би се смањиле емисије загађујућих честица.

Такође, доста се ради и на на одсумпоравању димних гасова, додао је Антић.

Он је навео пример да је у Обреновцу после замене електрофилтера регистроване осам пута мање емисије прашкастих материја него раније.

Такође ПМ честица је 2018. године било два и по пута мање него 2011.

Антић је казао и да су емисије азотног оксида 2018. године биле испод дозвољног нивоа.

Истакао је да је емисија сумпордиоксида проблем који се решава и додао да је план да се тај проблем реши до 2023. године.

Антић је казао такође да су топлане урадиле доста са смање негативан утицај на заштиту животне средине и да је повећан удео коришхцнеја гаса, односно мазута у односу на ранији период.

Навео је да су пројекти који се раде у циљу смањења негативног утицаја на животну средини вредни 485 милиона евра.

"Радимо озбиљно на гасификацији чиме ће се додатно смањити утицај на загађење, а настављамо са мерама енергетске ефикасности. Нажалост имали смо периоде када је квалитет вадзуха био лошији него сада И када се није чинило довољно да се стање унапреди", рекао је Антић.

Триван: Водити рачуна о црним тачкама 

На јавном слушању о квалитету ваздуха у Србији, у организацији Одбора за заштиту животне средине министар заштите животне средине Горан Триван рекао је да је важно да се води рачуна о црним тачкама односно градовима у којима је највеће загађење и додао да је саобраћај један од највећих загађивача, а потом и индивидулана ложишта.

"Животна средина нема место у друштву које би требало да има, и она ако није била важна раније, сада постаје важна", рекао је Триван и додао да је важан систем мониторинга И додао да је за проширење мреже мониторинга ове гдиине планирано 25 милиона динара.

Он је навео да градови у којима је загађење највеће имају обавезе израде планова о квалитету ваздуха.

Триван је казао и да нема сумње да индустрија има велики утицај на квалитет животне средине, а као важне мере навео је пошумљавање, субвенције за куповину хибридних и електричних аутомобила, прикључење на даљински систем грејања...

Важно је и да урбанистички планови убудуће имају увид и у еколошке стандарде, додао је Триван.