Празници као бег од монотоније и свакодневице

Иако се често чује да су грађани Србије прваци у празновању, званичне бројке то демантују.

По светковинама спадамо у европски просек. Наше комшије Хрвати и Словенци празнују 14 дана, у БиХ 10, у Словачкој и на Кипру 15, у Аустрији 13.

Веровали или не, рекордер по броју нерадних дана у свету је Јапан, са укупно 20. Љубитељима празновања 2020. година не иде на руку.

Дан државности се слави у суботу и недељу, а Први мај у петак. Ипак, не смемо бити незадовољни јер су неки празници уз викенд, па пошто смо вични спајању, могли бисмо да накупимо и више од 15 нерадних дана.

Етнолог Весна Марјановић каже да празник сам по себи у етимологији речи подразумева празан дан - дан који је ослобођен од рада.

"И онда долази до еуфорије да сада не идемо на посао, не радимо и да се посвећујемо нечим дугим. У савременом добу имамо и ту тржишну понуду - сви ти ланци продавница се увек сконцентришу на одређени празник, тако да долазе те понуде којих можда у прошлости није било, а данас је све више и више, тако да та потрошња на неки начин доминира у празнично време", објашњава Марјановићева.

Празници за многе имају посебну вредност јер пружају могућност за опуштање, породично окупљање и дружење.

Неки их користе за бег од монотоније свакодневице трудећи се да бар тих неколико дана живе другачије. Има и оних који се толико занесу да забораве да постоји живот и након празника.

"И у другим срединама неко моје искуство са теренских истраживања и у Западној Европи а иисто тако и у Бугарској је показало да се људи просто припремају за те празнике исто тако пренаглашено као код нас", рекла је Марјановићева. 

И да се на крају ове приче осврнемо и на лошу страну празника. Поред дугова који нам остану када се светиљке угасе, трпеза испразни, шампањац попије, многи из празничне еуфорије изађу са здравственим проблемима, услед преједања, конзумирања велике количине алкохола и опијата. Повећава се и ризик од пожара за које су криви цигарете, алкохол, свеће и петарде.