Шта доноси Закон о пореклу имовине

Више од 60 инспектора посебног одељења Пореске управе провераваће порекло имовине. Истрагу ће радити унакрсно - упоређивањем прихода и стечене имовине.

Иако то предлог Закона изричито не предвиђа, сасвим је сигурно да ће највећи број запослених ове организационе јединице бити ангажован из редова најискуснијих инспектора Пореске управе.

Инспектори ће сумњиво стечен иметак пријављивати полицији и тужилаштву, док ће тзв. "екстра профитери", за које нема доказа да су се нелегално обогатили, али не могу да докажу порекло иметка, бити опорезовани стопом од 75 одсто.

"Кад је неки порез 75 посто то уствари и није порез, то је казна. Пореске стопе су редовно далеко ниже, него што је ова предвиђена,а ако је казна за неко недело, онда се може постављати питање зашто није 100 посто, зашто се не одузме све", рекао је Немања Ненадић програмски директор Транспарентности Србија.

У односу на нацрт с почетка године, Влада је променила једну од највише критикованих одредаба - да се имовина проверава од 1. јануара 2007., од када је Пореска управа успоставила електронске базе.

"Апсолутно више нема никакве временске препреке до када имовина може да се испитује или не. Неће бити селективног приступа. С обзиром да пореска управа треба у свом годишњем плану да утвди сменрнице како ће се примењивати у току једне године, те смернице нису јавно доступне, али то не значи да не може да поступа по пријавама грађана", истакла је министарка правде Нела Кубуровић.

Према Ненадићевим речиа, на основу овог закона пореска управа добиће могућност да проверава стање, имовине и приходе уназад у већем периоду него што то допушта постојећи закон, који прописује застарелост након пет година.

"Тако да то питање мора да се разреши пре доношења овог закона, како не бисмо дошли у ситуацију да се имовина прво одузме, а после да се враћа", навео је Ненадић.

Садашњем предлогу недостаје и прецизнија терминологија, оцењују стручњаци.

"Због сувише општих елемената, због неусаглашености с основним уставним захтевима он отвара велики простор за напад управо на терену да ли је он у коализији с неким фундаменталним правним прицнипима, што омогућава да се он нападне и пред Уставним судом, или да се тражи заштита пред Европским судом за људска права", казао је Светислав Костић професор Правног факултета Универзитета у Београду.

Нацрт закона био је на јавној расправи шест месеци и за то време министарству правде стигло је укупно пет предлога измена.

Сада, кад га је Влада усвојила, прелог Закона иде у скупштинску процедуру, а посланици ће се о њему изјашњавати вероватно већ почетком наредне године.