У местима где је обновљена српска баштина на КиМ – готово да нема Срба

Петнаест година од мартовских немира на Косову и Метохији, у местима где су храмови и духовно обновљени, готово да нема Срба. Тако је и у Приштини, од некада 45.00 житеља, опстаје мање од сто. О верским празницима окупљају се у Храму Светог Николе.

Поглед из даљине и подсећање на дане када су православци светковали своје обичаје у градском храму Светог Николе подигнутом 1830. на темељима средњовековне светиње. Иконостас који је красио храм био је дело дебарских дуборезаца. Нестао је у пламену 17-мартовске ноћи. Храм је архитектонски и духовно обновљен.

"Знамо да у Приштини, у Призрену, у Пећи, у Ђаковици, Истоку имамо парохијске свештенике. Они богослуже и ту народ долази. Засад је најтежа ситуација у Подујеву. Заиста Храм Светог Андреја Првозваног је много страдао. И ту је тешко да неког поставимо за свештеника, црква је издвојена није у насељу", каже епископ рашко-призренски Теодосије.

Неизбрисива слика вандалског паљења и скрнављења Храма Светог Андреја Првозваног у Подујеву виђена је на готово свим, не само европским телевизијама. После архитектонске обнове, храм је у више наврата скрнављен.

"Обухватала је комплетну обнову саме цркве, конструктривних елемената; то су зидови, кров цркве. Урађен је тамбур, нови звоник. Урађен је нови звоник, оградни зид. Комплетан ентеријер", каже архитекта Зоран Гарић, директор Завода за баштину у Лепосавићу.

За Душанов Призрен Бранислав Нушић је својевремено записао да је Цариград српских царева. То је једини град у том делу Балкана који има десет средњовековних светиња, али и писана сведочанства о миленијумском молитвеном трајању. Највише уништених споменика српске прошлости обновљено је у том граду музеју на ободу Метохије. Задужбина краља Милутина Богородица Љевишка, која је део историје и културе света, обновљена је донацијом Унеска.

број коментара 0 Пошаљи коментар