Срби највише троше на храну, Европљани на рачуне – да ли је разлог само у парама

Домаћинства су прошле године у Србији просечно трошила 64.500 динара. Највише новца иде на храну. Ситуација у ЕУ је другачија – домаћинства највећи део буџета троше на режије. Због чега је то тако и да ли се са степеном богатства једне земље то мења?

Становници сиромашних земаља издвајају више новца из кућног буџета за храну него они из богатих држава. У Србији се поједе и попије трећина свега што се заради, по чему је Србија међу рекордерима у Европи.

На храну су од Срба мање трошили само становници Бугарске, Турске и Македоније.

У ЕУ се на храну у просеку у прошлој години трошио 1.861 еврo по становнику, а у Србији 926 евра.

Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије објасио је, гостујући у Јутарњем програму, да поред разлика у платежној моћи, постоје и културолошке разлике, односно другачије потрошачке навике.

У ЕУ се три пута више троши на ресторане и хотеле, каже Малиновић и наводи пример Италије, где се просеку један или ниједан оброк припрема у кући, а два у ресторанима.

У Србији се троши готово исто на алкохолна пића и дуван као и у ЕУ, а Малиновић указује на чињеницу да у Србији више пића конзумирају код куће него по кафанама, наводећи пример слава и других културолошких разлика.

Што се тиче слободног времена, грађани ЕУ троше три пута више за културу и рекреацију, што не значи да грађани Србије према томе немају квалитетан однос – чак се може рећи супротно, сматра Малиновић.

Суштина је, објашњава, да су цене у областима културе и рекреације знатно ниже него у ЕУ.

Млади у Европи више изнајмљују станове

У земљама Европске уније највећи проценат новца одлази на становање и рачуне, 24 одсто.

Малиновић каже да у Србији, као и у неким земљама ЕУ, млади касно заснивају домаћинство, док се на пример у скандинавским земљама осамостаљују одмах после пунолетства.

Такође, како додаје, млади у Србији желе да што пре стекну некретнину, док је у ЕУ филозофија промењена и млади се све више опредељују за ренту.

Зато су трошкови изнајмљивања већи и доминирају у укупним трошковима, истиче Малиновић.

Упитан да ли ће се структура трошкова мењати са повећавањем плата, Малиновић сматра ће се више издвајати за слободно време, а мењаће се и потрошачке навике, као на пример чешће конзумирање оброка ван куће.

Указује на пример бројних "експрес ресторана" који се појавили у Београду последњих година.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
24° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво