Нема разлога да свако од нас не буде давалац коштане сржи

Трансплантација матичних ћелија је савремени начин лечења бројних стечених и урођених обољења, а за поједине болести и једини познат облик лечења. Код деце, трансплантације се раде у Институту за здравствену заштиту мајке и детета, а код одраслих на Војномедицинској академији и у Институту за хематологију Клиничког центра Србије, где су за две године урадили више од 140 трансплантација.

Одељење за трансплантацију коштане сржи у Клиничком центру Србије реновирано је пре две године. Има дванаест кревета који су, нажалост, готово увек попуњени. У једној од стерилних соба је и наша саговорница којој је трансплантација урађена крајем октобра.

"Ја желим да живим, од оног тренутка када сам се разболела, ту се мешају разна осећања код људи, кренула сам на рутинску контролу код лекара, апсолутно ништа нисам осећала, радила до задњег дана, испоставило се да је леукемија, месец дана пре тога рађени су резултати због других ствари, било је све одлично", навела је пацијенткиња којој је трансплантирана коштана срж.

У Клиничком центру Србије раде све облике трансплантација – и када пацијент сам себи може да буде донор, када је то неко од сродника, када је давалац неко из националног регистра, као за нашу саговорницу у прилогу, или из светског регистра.

"За ове две године преко 140, урађене су 42 алогене трансплантације, остале су аутологне, ове године 55 аутологних трансплантација, што је заиста рекорд у Србији. Ситуација је таква да заиста нема потребе ићи у иностранство, у Србији се спроводе сви видови трансплантације", каже проф. др Милена Тодоровић Балинт, начелница Одељења за трансплантацију коштане сржи КЦС.

У наредном периоду за трансплантацију се припрема петнаесторо пацијената. За једног у уторак ноћ стижу матичне ћелије из светског регистра. Давалац спасоносних ћелија живи у Грчкој.

"Што се тиче аутологних трансплантација када је пацијент сам себи донор, то су мијелодне леукемије и лимфоми, што се тиче алогених, главне индикације су акутне леукемије. Ту претражујемо чланове породице, први степен сродства, други, ако се не определимо за сродну трансплантацију, претражујемо међународни регистар", истиче Милена Тодоровић Балинт.

У Србији постоји регистар давалаца коштане сржи, у њему је у овом тренутку око пет хиљада особа. Нема разлога да свако од нас не буде давалац, јер смо можда баш ми једна једина особа на свету која може некоме да помогне.

У регистар давалаца можете да се упишете у сваком институту за трансфузију крви. Светски регистар у овом тренутку броји више од 35 милиона људи.

број коментара 0 Пошаљи коментар