Ајвару, малини и шљивовици недостаје добар глас који се далеко чује

Прошле су две године откако је установљена ознака за храну Српски квалитет, а гаранцију да је производ направљен од најбољих сировина има тек 11 производа и то из сектора меса. Правилник за храну биљног порекла очекује се до краја године. Стручњаци кажу да етикета Српски квалитет има потенцијал да домаћој премијум храни одшкрине врата светског тржишта, а ми смо истраживали које су препреке на том путу.

У глобалном свету најбољу цену постижу локални производи. Француски сиреви и италијанске пршуте на пут престижа кренуле су пре 60 година. Српски ајвар, малина и шљивовица тек су на старту трке за заштиту географског порекла и промоцији ознаке Српски квалитет.

"Пружа предност нашим произвођачима да буду конкурентни како на тржишту у Републици Србији тако и надам се да ћемо тај знак промовисати и у региону", каже Бранислав Ракетић из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Додаје да то неће моћи само Министарство пољопривреде да промовише, због самих капацитета које има, као и да ће морати да се укључе и медији и прозвођачи.

Каже да је ознака Српски квалитет посебно важна за живинарску производњу, те за сектор воћа и поврћа. Ипак, биљни произвођачи још чекају правилник на основу кога би могли да конкуришу за ознаку која им пружа шансу да боље зараде, а потрошачима улива сигурност у добар квалитет сировине и традиционалну припрему.

"Српски потрошачи већу предност дају домаћим производима него страним када имају добру алтернативу поготово у сектору прехрамбене индустрије где и српски трговци у 80 посто случајева форсирају српске производе", наводи Жељко Малиновић из Привредне коморе Србије.

Произвођачи кажу да је најважније освојити домаћег купца, али да се најбоља зарада ипак постиже извозом. А из света потврда да претерујемо у својој представи о себи – нисмо ни најбољи ни најгори. За аутентичне производе из Србије готово се не зна.

"Српски производи нису познати у свету. Нема ни лоше ни добре слике која је везана за појам српске хране. Ипак, оно што је важно, имам италијанске пријатеље који ми стално траже да им донесем ајвар. Тако да се ја стално враћам кући са гомилом тегли. Дакле, добар квалитет постоји, али мора много још да се ради на рекламирању", наглашава Емануел Хајдер, експерт Организације за храну и пољопривреду УН.

Пројекат Српски квалитет, поред ресорног министарства подржавају и Уједињене нације и Европска банка за обнову и развој. Сировину и знање имамо, недостаје још добар глас који се далеко чује.

број коментара 7 Пошаљи коментар
(недеља, 06. окт 2019, 14:12) - Паметњаковић [нерегистровани]

Западњаци не купују туђе.

Јер то штети економији њихових земаља. Они су дресирани да купују само оно што им се каже да купују, то јест, робу која није из туђих земаља. Али су зато врло ради да намећу своје производе, чак и на силу, бомбама и ратовима, ако други неће да купују њихово.

(недеља, 06. окт 2019, 12:09) - Goran [нерегистровани]

Uticaj

paprika ima hranljivih vrednosti i u papriku ide patlidzan od pamti veka, moja majka ga nestavlja, ali moja tetka da, zavisi od podneblja, kuce, tradicije i ukusa. Obisao sam ceo svet, kome god sam dao ajvar, ljudi bi kupovali po par tegli, onaj makedonski sa patlidzanom, preukusan je, tako da svet bi se
"napalio" kad bi znao... kao i za gomilu slatiksha, potrebana je dobra reklama i da se proizvod plasira na trziste. Tako da umesto sto pricate gluposti, a pogotovo o onome sto ne znate (govorim o onima sto misle da ajvar nije hraljiv i o ovima sto im se ukus ne svidja, pa ajmo reci sad da se niko na njega nebi "napalio"), o ukusima ne treba raspraljvati. slicni produkti su veoma zastupljeni u latisnkoj americi i dalekom istoku, pogotovo kina i japan, ovaj produkt bi tamo imao dosta kupaca, ai veliko je trziste.
Drzava u tim mestima moze da iskoristi svoj uticaj, isto tako srpski sportisiti, mogu da iskoriste svoj uticaj, kao na primer Djokovi, da reklamira male proizvodjache, a drzava da iskoristi eksperte da te proizvode plasira na ta trzista, u tom slucaju svi bi bili "srecni", drzava zbog procentualnog izvoza, verujem da bi igraci ko Dokovic bili srecni da pomognu nasim proizvodjacima, mali proizvodjaci srecni jer ne moraju da plate reklamu i eksperte, a zaradili bi na trzistu, i trziste bi bilo zadovoljno nasim produktom...

(недеља, 06. окт 2019, 11:39) - anonymous [нерегистровани]

@Manite me sa tim oznakama

Моја покојна баба је стављала увек 10% плавог патлиџана у ајвар и то је генерацијама тако било, успут, из срца Шумадије смо.
Не знам који је Ваш проблем и где то постоји правило да плави патлиџан не иде у српски ајвар?!

(недеља, 06. окт 2019, 11:09) - DrMr [нерегистровани]

Paprika

100 grama paprike sadrzi: 28 kalorija,1,17 grama proteina,4,73 g.ugljenhidrata,0,33g. masti,212 miligrama kalijuma,12 miligrama magnezijuma,11,2 miligrama kalcijuma,vitamin C itd.ovo je za one sto misle da parika nema nikakve vrednosti.

(недеља, 06. окт 2019, 11:08) - anonymous [нерегистровани]

Slozeno pitanje !

U razgovoru sa covekom koji radi u jednom od vecih trgovinski lanaca u zemlji u kojoj zivim, kaze:Zavisi da li je etabliran - poznat proizvod ili nepoznat na trzistu.Za etabliran proizvod vazi;Kvalitet, dogovoreno, cena.Sve vise je vazno poreklo proizvoda i pod kojim uslovima je proizveden.Danasnji potrosaci su zahtevni i mnogo vise su potkovani sa znanjem.Cena etabliranog prozvoda nije najvaznija, ali je vazna, svaki put kad se cena podigne, opada broj potrosaca - kupaca.Ako proizvod nije etabliran, vaze isti kriterijumi i cena je najvaznija, sve dok potrosaci ne naviknu na proizvod i postanu zavisni od njega, na jedan ili drugi nacin.Kaze, da je bilo proizvoda gde su proizvodjaci isli sa gubitkom vise od godinu dana , danas je proizvod etabliran i dobro se prodaje.Proizvodjac ili prodavac je upznat sa;svako podizanje cene, smanjuje broj potrosaca, kupaca.Treba znati; da u trzisnoj ekonomiji, svi igraci nisu seriozni.Vazno je pronaci sto kraci put od proizvodjaca do potrosaca

(недеља, 06. окт 2019, 10:48) - anonymous [нерегистровани]

A zašto mislite da se neko pali na ajvar

Pa tu nema ama baš nikakvih hranljivih vrednosti.

(недеља, 06. окт 2019, 09:42) - anonymous [нерегистровани]

Manite me sa tim oznakama

Dok ne postoji zakon da oznaku "ajvar" može da nosi samo ono što je napravljeno isključivo od pečenih i oljuštenih paprika (ne barenih) i bez dodataka tipa patlidžan (ej, patlidžan u ajvaru!) ili paradajza, bilo kakve oznake su čista budalaština i zamajavanje naroda. Zaštitite već jednom (srpski) ajvar i zabranite uvoz, proizvodnju i prodaju bilo kakvog drugačijeg. To će doprineti našem razvoju više od bilo kakve glupe oznake!