За кога школујемо нашу децу

Факултети склапају уговоре са другим високошколским установама у свету ради размене студената и професора, реализације заједничких студијских програма и са домаћим фирмама и компанијама које послују у Србији у које студенти иду на праксу.

"Из тих студентских пракси, на крају често је резултат заправо запошљавање студената. Међу тим фирмама које послују овде има пуно иностраних фирми које су веома заинтересоване, неке од њих током завршних година студија понуде и стипендије нашим студентима да би их резервисале за запошљавање", каже декан Економског факултета, проф. др Бранислав Боричић.

При запослењу важна је и препорука. Најчешће их пишу ментори и професори, а факултети издају уверења о успеху.

Ненад Фриц са Грађевинског факултета наводи да често издају изводе или читаве курикулуме који мало ближе описују које су градиво свршени студенти савладали.

"Међутим, дешава се неретко да наши стандардни обрасци нису задовољавајући, па рецимо да бисмо помогли нашем човеку да оствари права у инжењерској комори државе Њујорк или да стекне лиценцу у Перуу, у Уједињеним Арапским Емиратима или у Тајланду, попуњавамо често формуларе које нам они достављају", додаје Фриц. 

Да би важиле у иностранству, многе дипломе са наших факултета морају да се нострификују, а понекад се полажу и додатни испити.

"Могу да кажем да је ФОН у марту ове године добио међународну акредитацију, где дипломирани инжењер ФОН-а не само да не треба да преводи, већ не мора ни да нострификује диплому, већ може 'један кроз један' да аплицира у бројним мултинационалним компанијама света, а пре свега Европе", каже декан ФОН-а Милија Сукновић.

Школовање једног академског грађанина државу годишње у просеку кошта између хиљаду и по и две хиљаде евра. На неким универзитетима у Европи школарине су од неколико стотина до неколико хиљада евра, а у Америци је још скупље. Година на Харварду може да кошта и 50.000 евра, а на Кембриџу и Оксфорду – 25.000.

Постдипломске студије у иностранству пружају веће могућности

Декан Електротехничког факултета у Београду Мило Томашевић рекао је, гостујући у Београдској хроници, да факултет има блиске везе са многим студентима који су отишли на цењене универзитете и у компаније у свету.

Наводи да постоји велики недостатак радне снаге у ИКТ сектору, али да се и у Србији ствара систем који даје привлачне могућности за младе људе. Чак се дешава, каже Томашевић, да и у неким домаћим компанијама раде странци.

Ипак, студенти са ЕТФ-а некада почињу да раде већ у трећој или четвртој години.

Када студент оде у иностранство, каже Томашевић, то је неповратан губитак некога ко је школован у овој земљи.

Истиче да су различити разлози одласка. Додаје да људи одлазе у потрази за бољим знањем, јер постдипломске студије у иностранству пружају често веће могућности.

Има и оних који одлазе директно у индустрију и на послове.

Томашевић истиче да ЕТФ школује оне који су спремни да решавају проблеме, да праве своје производе и компаније, али да у тој бранши постоји широк спектар послова и да и они који имају ограничена знања могу да нађу своје место у том спектру.

Декан ЕТФ-а додаје да је потребно трудити се да се деци омогући најбоље образовање јер им то повећава могућности да и у Србији направе своје компаније.

Како додаје, с друге стране је потребно помоћи и домаћим фирмама јер ће се на тај начин подстаћи привредни раст и екомонија Србије.

Ипак, каже да се не може утицати на неке одливе који су неминовни.