Наутички туризам цвета, све више крузера на Дунаву

Дунав је у Србији најшири, код Голупца, више од шест километара. У Србији је и најужи, у Казану, 140 метара а ту је и најдубљи, чак 90 метара. Његове обале краси седам тврђава и археолошки локалитети светског значаја, Винча, Лепенски Вир и Виминацијум. Туристи су то препознали.

Током лета нема дана када у београдском пристаништу нема неког страног крузера, данас их је шест. На току Дунава кроз Србију је шест међународних пристаништа, на којима је од почетка године регистровано близу хиљаду заустављања страних крузера.

Следеће наутичке сезоне биће их још три, у Земуну, Сремским Карловцима и код тврђаве Рам.

"Из године у годину, бележимо константан раст броја пристајања у нашој земљи. Навешћу један пример, само 2018, у односу на 2017, имали смо повећање од 15 одсто у броју пристајања, а ове године у односу на исти период прошле године чак 20 одсто", наводи Вук Перовић, в. д. директора Агенција за управљање лукама.

Туристи са крузера се у Новом Саду задржавају четири сата, а у Београду осам. Раније су обилазили Калемегдан и одлазили на фолклорно вече.

"То је сада потпуно нешто друго, перцепција се променила. Они сада обилазе Авалу, након тога имају посебне туре као што је кајакинг и бајкинг тура, затим обилазе Музеј Николе Тесле и Дом Јеврема Грујића, то је сад нека друга грађанска Србија. Желе додир са локалним становништвом, локалном гастрономијом. Заустављају се и на још две локације код Голубачке тврђаве и у Доњем Милановцу код Лепенског Вира, где проводе по два сата", објашњава Тијана Маљковић, секретар Удружења за туризам ПКС.

Све више бродова вози туристе

На београдским рекама овог лета десет бродова вози туристе. Сваке године их је по један-два више, јер туристи желе да виде Београд са река.

"Он показује једну потпуно другу слику града. Путници се ту смирују, освеже, јер на реци увек има ветрића, за разлику од асфалта и са река се види Београд у целини са свих тачака куда бродови пролазе", додаје Петар Ђорђевић, председник Одбора за наутички туризам ПКС.

На свим својим рекама, Србија има близу 2.000 километара пловних путева на којима је 60.000 најразличитијих пловила и 300.000 људи који живе од река.

Није све у мору, има нечег и у рекама, наравно под условом да се паметно користи сваки њихов пловни километар. А о бацању смећа у реке, у 21. веку срамота је и говорити, а некмоли то и чинити.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.