Ко руши мит да сви желе у Београд, а ко му највише стреми

Профил потенцијалног мигранта у Србији - мушкарац стар 20 до 24 године, живи у граду са родитељима или као подстанар. Има средњу или вишу школу, неожењен је, незапослен и има рођаке или пријатеље у иностранству. Иако нису у овом профилу, жене су те које више размишљају о дефинитиваном пресељавању - свака трећа.

Београд више није популаран као дестинација за миграцију као пре.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, професорка Географског факултета Даница Шантић  каже да грађани у Србији ако размишљају о исељавању, размишљају о одласку у иностранство и то више становници градских насеља, скоро 50 одсто људи у граду би одмах отишли у иностранство.

"Становници сеоских насеља су нешто умеренији - 38 одсто њих би се определило у иностранство", рекла је Шантићева. 

Говорећи о томе због чега не Београд, Шантићева каже да је у анкети као одговор могао бити Београд или неки други регионални центар. 

"Занимљиво је да је удео одговора подједнак - 9,00 процената у Београду, а друга општина 8,53. Желели смо да видимо које локалне самоуправе, односно чији становници и даље гравитирају ка Београду - одговор је био Ужице", истакла је професорка.

Према њеним речима, то је нешто што се показало на терену. "Док смо радили истраживање сви су нам говорили - да сви Ужичани иду у Београд, прво иду да се школују а онда ту и остају", каже она.

Што се тиче Зрењанина и Зајечара, њихови становници би се определили за неку другу општину у Србији.

Бољи животни стандард  у основи кретања људи 

Професорка каже да су главни покретачи миграција економски фактори. "Бољи животни стандард је увек у основи кретања људи, није лако одлучити се да одете из места порекла, места пребивалишта, тако да је тај економски фактор основни покретач и то је тренд у Србији", рекла је Шантићева.

Према њеним речима, увек буде трећина људи који су говорили да не желе да се пресељавају.

"Они који желе да се преселе, говоримо о намерама, они намревају а да ли ће намере бити остварене то ће се видити у будућем периоду", појашњава она. 

У категорији оних који желе да се иселе су лица са завршеном средњом школом, што је изненађујуће, упозорава Шантићева и додаје да је, у категорији који би се вратили када би се порпавила ситуација, највише високообразованих особа.

То је било нешто што је нас изненадило с обзиром да сви причамо о одласку високообразованих, не одлазе само високообразовани, каже она.

"Ако би се вратили на питање ко би отишао у Београд, високообразовани би и даље више бирали Београд, а становнци свих образовних структура би више одлазили у иностранство", истакла је професорка Шантић.

Шантићева каже да миграције не можете зауставити, њих можете само ублажити.

"Рецимо у Зрењанину је стил живота јако важан и то је један од фактора зашто се људи не исељавају. У Лесковцу и Ужицу је патриотизам - они наводе да припадност тој локалној самоуправи, тој територији је основни разлог, а у Зајечару би био добар посао. Увек су права два разлога везана за породицу и решено стамбено питање и то нарочито код женског становништва, док је код мушкараца патриотизам више изражен", закључила је Шантићева.