Поступак извршења – да ли ико штити дужника

Од измена Закона о извршењу и обезбеђењу, које ће се примењивати од следеће године, очекује се већа социјална одговорност. Последњи пример који је узнемирио јавност је случај новосадске породице Нинић. Пети покушај извршитеља да их иселе из стана завршен је неуспешно, јер је станарка претила да ће га запалити. Снежана Петровић из Коморе извршитеља каже за РТС да извршитељи не утврђују, већ спроводе одлуке суда.

Нинићеви су банци од 2007. исплатили половину кредита, готово 80.000 евра. Остало је још толико, а стан је продат за око 85.000 евра, колико је и потребно да се намири дуг према банци, камате и трошкови.

Ко штити грађанина, кад ни губитак посла, ни најтежа болест, пресуда суда не одлажу извршење, као у случају породице Нинић.

Снежана Петровић из Коморе извршитеља је рекла гостујући у Дневнику РТС-а да извршитељи не помажу никоме, већ делују у складу са одлуком суда.

"Ми радимо у складу са законом, по решењу суда на основу кога се спроводи оно што је суд одредио. Ми не утврђујемо, ми спроводимо", навеле је Петровићева.

Виши суд у Новом Саду је пресудио да је Нинићева власница половине стана, на ту одлуку је уложена жалба.

"Ми имамо извршну одлуку на основу које спроводимо извршење. Опет пре тога имамо решење о извршењу. Госпођа Нинић има право, вероватно, на своју половину и она је утврђивала ту тековину. Утврђивање тековине - то може да буде половина или две трећине и то се утврђује, пре него што дођемо у ситуацију да неку ствар извршавамо. Да је она имала привремену меру где се јавном извршитељњу забрањује да отуђи непокретност до окончања поступка, то би било значајно да нешто не може да се прода до момента правоснажног окончања поступка", истакла је Петровићева.

Госпођу Нинић, наводи, може да обештети њен супруг.

Нови Закон - плата максимално оптерећена до половине

По новом Закону који би требало да буде социјално одговорнији, плата би требало да буде оптерећена до половине, минимална зарада до трећине, минимална пензија до једне десетине.

Петровићева сматра да Закон штити најугроженије категорије становништва, а пре свега пензионере.

"Извршење је могло да се спроведе на плати до половине, односно две трећине, у зависности колика је зарада. То не може да се прекорачи. Ако је плата већ нечим оптерећена, онда послодавац обавештава јавног извршитеља да је оптерећена, па ви онда станете у ред", казала је Петровићева.

Главни аргумент којим се доказује да ће нови Закон који ступа на снагу од јануара следеће године социјално одговорнији је да за комунални дуг који је мањи од пет хиљада евра не може да се одузме кров над главом.

"Ја не познајем ниједан такав случај. Није мали дуг од пет хиљада евра за комуналне услуге. Држава се показала одговорном и дозволила да се такви дугови не могу извршавати на предмету непокретности која чини једину непокретност тог извршног дужника", рекла је Петровићева.

Коментаришући случај породице Хаватми из 2017. године где је за дуг стар 25 година од 6.500 евра стана на Дорћолу продат за 26.000 евра, Петровићева је навела да се не може парцијално посматрати, јер се не зна колика је била тржишна вредност по старом Закону.

"Прва продаја је увек била 60 посто од тржишне вредности стана. Тржишну вредност стана не утврђује извршитељ", додала је Петровићева.

Од 2022. лицитација искључиво електронски

Према њеним речима јавни извршитељ доноси одлуку на бази стручног мишљења судског вештака, истог оног који пред судом наступи.

"Ми смо правосудна делатност. Када добијете налаз судског вештака који гарантује својим потписом, својом лиценцом да је то тржишна вредност. Ви тај налаз и решење шаљете на изјашњење и повериоцу и дужнику који могу да ставе примедбе. Ми не можемо да утичемо на вредност непокретности", додала је Петровићева.

По новом Закону извршитељи неће моћи да купе стан до четвртог колена.

"Не можемо нигде да купимо стан, ни наши запослени, ни чланови наше породице", истакла је Петровићева.

Према новом Закону, удружење Кров над главом које је увек дежурало испред станова оних који се исељавају, могло би да буду кажњено. Из тог удружења сматрају да се тиме криминализује солидарност.

"То није солидарност. Они потпуно заборављају да ометањем извршења повећавају трошкове извршном дужнику", рекла је Петровићева.

Лицитација од септембра 2022. године може бити само електронска.

"То је потпуни иновативно. Ми смо заиста задовољни што ће тако и да се дешава. Све ће се дешавати из једног центра. Сви потенцијални купци који аплицирају добијаће шифре, на бази те шифре они ће моћи да аплицирају у поступку надметања. Тек на крају ћемо знати ко је стварни купац именом и презименом", закључила је Петровићева.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 08. авг 2019, 13:01) - Драган КНН [нерегистровани]

Истраживачко новинарство !

Пробајте купити такав стан на лицитацији , па ће те видјети шта вас чека и тко их купује !