Сваке године нестане општина величине Бечеја

Стопа природног прираштаја у 2018. години била је позитивна у само шест градова или општина.

У Србији се у 2018. години родило 63.975 деце, а умрло је 101.655 лица. Природни прираштај износи минус 37.680, процењен број становника у 2018. био је 6.982.604, а те вредности су резултат кумулираних негативних демографских ефеката током дужег периода, наводи се у саопштењу Републичког завода за статистику.

Стопа природног прираштаја у Републици износила је протекле године минус 5,4 промила, што је смањење за 0,1 промил у односу на 2017. годину.

У Београдском региону је, као и у 2017, забележена најнижа негативна вредност природног прираштаја (-2,1 промил), док је највиша негативна вредност природног прираштаја забележена у Региону јужне и источне Србије (-8 промила).

Највећи број деце родиле су жене старости од 30 до 34 године, а просечна старост мајки при рођењу првог детета је 28,6 година.

У градским насељима, просечна старост мајке је 30,8 година, а у осталим насељима 28,3 године.

Стопа укупног фертилитета, односно укупан број живорођене деце (на једну жену), износила је 1,5 у 2018. години.

Који су најчешћи узроци смрти

У земљи је лани регистровано 101.655 умрлих лица, од којих је проближан однос мушараца и жена. Просечна старост је 75,2 године, а највећи број умрлих је у старосном интервалу од 75 до 84 године.

Посматрано по полу, међу лицима те старосне групе, више умиру жене (54,4 одсто) од мушкараца (45,6 одсто).

Број умрлих насилном смрћу у 2018. је благо опао у односу на претходну годину, а број самоубистава је за 56 случајева мањи него у 2017. години.

Најчешћи узрок смрти код оба пола су болести система крвотока, услед чега су протекле године умрла 52.663 лица (51,8 одсто од укупног броја умрлих и више је жена него мушкараца).

Други по учесталости узрок смрти су тумори, због којих су прошле године преминула 22.084 грађанина (21,7 одсто од укупног броја умрлих), више мушкараца од жена.

На трећем месту узрока су болести система за дисање, од којих је умрло 5.250 лица (5,2 одсто), нешто више мушкараца него жена.

"Више развода, све каснија венчања"

У 2018. години у Србији је закључен 36.321 брак, нешто више (0,8 одсто) него претходне године, док је развода у том периоду било скоро осам одсто више.

Подаци Републичког завода за статистику показују да мушкарци и жене све касније улазе у брак, али се касније и разводе. Разлика у годинама између супружника у просеку износи нешто више од три године (мушкарци су старији од жена и приликом закључења и приликом развода брака).

Прошле године разведено је 9.995 бракова, и то је према подацима РЗС, за 7,9 одсто више него претходне године.

Број закључених првих бракова је 29.005 и они бележе раст од 0,3 одсто. Раст броја склопљених бракова на 1.000 становника износи 5,2.

Српски младожења је на венчању у просеку стар 34,2 године, а невеста има 31,1 годину. У Србији су најчешћи етнички хомогени бракови, односно бракови закључени између супружника исте националности – 88,1 одсто.

Највише је закључених бракова у којима су супружници са истим степеном образовања – 68 одсто, а када се посматра економска активност супружника, у 78 одсто случајева обоје су економски активни.

Када су у питању разводи, број разведених бракова на 1.000 становника износи 1,4. Просечна старост мужа приликом развода је 44,1 година, а жене 40,5 година. Највећи број разведених бракова су они са децом – 53 одсто и након развода издржавана деца најчешће су додељена жени – 70,6 одсто.

Просечно трајање разведеног брака у 2018. години било је 13,6 година. У периоду 2014–2018. године број закључених бракова у Републици Србији у просеку је износио 36.333 годишње.

Развода је у том периоду, односно прошле године било за 2.381 више него у 2014.

Зајечар настарији град, Рашка "резервисана" за младе

Из РЗС-а указују и на демографско старење становништва Србије, које се огледа у ниском и стално опадајућем броју младих и континуирано растућем уделу старих у последњих 16 година (од 2002. до 2018).

Петину становништва у Србији чине грађани стари 65 и више година (20,2 одсто). Највише их је у Зајечарској области, где се уједно смањује и број становника, док их је најмање у Пчињској области.

Према подацима Завода, млади од 15 година чине 14,3 одсто грађана. У Пчињској, али и Рашкој области, живи највише младих од 15 година, показују подаци Републичког завода за статитику за 2018.

У 2002. најзаступљенија је била популација старосне доби 45–49 година, док је лани у укупној популацији највећи удео мушкараца од 40 до 44 и жена од 60 до 64 године.

У истом временском периоду, просечна старост становништва је порасла за три године - са 40,2 на 43,2 године.