Без терапије 88 одсто оболелих од мултипле склерозе, чекају и до 15 година

Професор др Драгана Обрадовић наводи за РТС да први симптоми болести могу бити различити – трњење једне стране тела, проблеми са видом, вртоглавица, осећај слабости у руци или нози у зависности од тога где се налази оштећење.

Додаје да се у Србији мисли на мултипла склерозу и да се пацијентима доста рано поставља дијагноза.

"Наши неуролози, не само у Београду већ и у свим центрима по Србији знају да поставе ову дијагнозу на време. Тако да сам проблем постављања дијагнозе готово да и не постоји. Оно што јесте проблем је да што раније почнемо лечење адекватном терапијом", објашњава Обрадовићева.

Истиче да  мултипла склероза више није неизлечива болест и подсећа да пре само двадесетак година није постојала терапија за ту болест, а да данас има 14 регистрованих лекова.

"Прва асоцијација свих људи када кажемо мултипла склероза је млада особа у инвалидским колицима. То се сада дешава само ако се пацијенти не лече. А са обзиром на то да постоји 14 различитих лекова који су намењени пацијентима који имају различите активности болести – неко има врло агресивну болест од самог почетка, неко има блаже форме, тако да имамо лекове који могу да покрију све то", објашњава Обрадовићева.

Истиче да је проблем у Србији што се лечи само 12 одсто пацијената.

"Пацијенти у Србији налазе се једној страшној ситуацији, у српској МЗ заједници влада велики очај, лечи се свега 12 осто и то лековима мале ефикасности, док су сви остали и даље на некој листи чекања да буду позвани и да приме лек. Неки чекају и до 15 година, заврше у инвалидским колицима јер никада нису примили лек", објашњава Обрадовићева.

Истиче да је то у данашње време и постојању терапије – недопустиво.

Мултипла склероза више није неизлечива болест 

Додаје да треба скренути пажњу заједници и институцијама да  мултипла склероза више није неизлечива болест.

"Да скрену пажњу да се једино у Србији мултипла склероза не лечи и да би сви заједно могли да направимо тај напор и договор да комплетно променимо ову ситуацију и да једном огромном броју људи, не ради се само о 9.000 пацијената  већ и о породицама које су разорене, ради се о животима који су прекинути, то су младе особе које више не могу да раде, не могу да се брину о својој деци", објашњава Обрадовићева.

Истиче да на крају буде већи трошак него благовремено улагање у терапију.

"Фармацеутске куће и држава би сигурно постигле добар финансијски договор, а на корист свих – друштва, пацијената и њихових породица. Да се обезбеди присуство свих лекова и да се обезбеди лек за највећи број пацијената којима може да помогне. Значи, нећемо ништа постићи ако опет повећамо за неких 100 или 200 пацијената је се опет поставља питање ко су ти људи који ће примати терапију јер право на здравље је једно од основих људских права које је регулисано Повељом УН и Повељом Светске здравствене организације", закључила је Обрадовићева.