Голдштајн: У Јасеновцу убијен и део моје фамилије

Књига "Јасеновац" хрватског историчара Иве Голдштајна, у издању Академске књиге, представљена је синоћ у београдском Центру за културну деконтаминацију (СЗКД).

Голдштајн је на промоцији рекао да га је много људи питало да ли пише "Јасеновац" због ревизионизма и читавог низа негативних ствари које се данас догађају.

"Увек им одговорим да имам страст истраживања и да као историчар обожавам да осветљавам различите истине и детаље делова епохе. Сâм сам изабрао Јасеновац као тему за своју књигу", рекао је Голдштајн и подсетио да је пре две деценије био сведок на суђењу заповеднику тог злогласног усташког логора у Другом светском рату Динку Шакићу.

"Пре годину дана сам читао свој исказ и данас бих, када много више знам о Јасеновцу, дао себи солидну тројку. Ништа нетачно нисам рекао. Главне тезе тог сведочења су заправо тачне", рекао је Голдштајн.

Подсетио је да је у Јасеновцу страдао и део његове фамилије. "Убијен је мој прадеда из Тузле и братанци мога оца... Они су убијени заједно са својим родитељима. Дакле, пишући ову књигу, нисам био само историчар професионалац, већ сам имао личну потребу да сазнам шта су мој прадеда и браћа последње видели у животу. Занимало ме је да ли су пружили отпор својим крвницима", рекао је Голдштајн.

Продужена траума 

За њега нема дилеме да траума због страдања у Јасеновцу траје већ 74 године.

"Надао сам се да ћу писати ову књигу на крају те трауме, али неспремност социјалистичке Југославије и држава насталих после њеног распада да се суоче са страшним злочинима у Јасеновцу, продужавају ту трауму све до данас. Важно је упознати дубину зла у Јасеновцу да би се уопште могле разумети околности у којима су чињени ти злочини. Управо томе служе приче о голобрадим момцима у униформама који се такмиче убијајући недужне људе без идеолошке конструкције или о пријатељима који након неколико дана постају џелат и жртва", рекао је Голдштајн.

Како каже, попис жртава Јасеновца зауставио се на 83.000 страдалих.

"Наравно, након обимног истраживања схватио сам да на тај број треба додати десет или 20 одсто несталих и непописаних жртава. Верујем да је у Јасеновцу страдало око 120.000 људи и да би се на некој стручној конференцији с тим сложиле и моје колеге историчари у Београду", рекао је Голдштајн.

Штиво о паклу 20. века 

Поред аутора, о овој специфичној монографији и историјској студији говорили су историчари Латинка Перовић и Милан Кољанин.

Перовићева је нагласила да је Голштајнова књига заправо штиво о паклу 20. века.

"Било ми је јако тешко да након читања књиге 'Јасеновац' прочитам било шта. Голдштајн је написао тоталну историју озлоглашеног логорског система, јасеновачке трагедије и феномена логорске праксе у 20. веку. Тој књизи ништа не недостаје", казала је Перовићева и додала да је Иво Голдштајн радио на Јасеновцу скоро 20 година.

"Тешко да је могуће замислити краће време за настајање овако важног и темељног дела. Овом књигом аутор је дао прецизну антрополошку анализу јасеновачке трагедије. 'Јасеновац' не би био тотална историја без међународне анализе фашизма у Немачкој, Италији и НДХ, али и оквира у којем су испреплетани верски и национални односи у Краљевини Југославији пре Другог светског рата", казала је Перовићева.

Захтеви историјске науке 

Милан Кољанин, један од најзначајнијих познавалаца Холокауста у Србији, рекао је да је тема Голдштајнове историјске студије присутна у јавности од краја Другог светског рата на различите начине.

"Књига професора Голдштајна на утемељен начин одговара изазову да се тема логора Јасеновац обради у складу са захтевима историјске науке. Истовремено, ова књига је и одговор на изазове псеудоисториографије која логору Јасеновац даје сасвим другачије место у оквиру Другог светског рата у односу на ону коју је он заиста имао. Ова студија има позив на даља истраживања и расправе јер сигурно постоје питања која нису добила одговор. То је у самој природи историјске науке", рекао је Кољанин.

Додао је да је пред читаоцима "Јасеновца" изузетна галерија ликова при чему су њихове кратке биографије читљиве.

"Захваљући томе, добија се целовита слика о неколико група. Не само о усташама егзекуторима, већ и о самим затвореницима. Читаоци ће открити и начине преживљавања у 'Јасеновцу'. Организовање и солидарност затвореника представљени су на детаљан начин", навео је Кољанин.