Јавни извршитељи, од лоших законских решења до лоше репутације

Људе који су у дуговима јавни извршитељи неретко третирају као криминалце, жале се грађани. Сматрају да би држава поред ефикасније наплате дугова и решавања старих судских предмета, морала да брине и о социјалној сигурности и заштити дужника од губљења јединог крова над главом.

"Оно што Министарство правде разматра је лимит, односно износ потраживања на основу кога неће моћи да се спроводи извршење продајом непокретности. На тај начин ће за мала потраживања грађани бити сачувани на неки начин од бојазни да се прода стан у коме живе", каже министарка правде Нела Кубуровић.

Показало се да јавни извршитељи не воде довољно рачуна о начелу сразмере па се дешава да одмах иду на продају куће за дуг који би се могао наплатити продајом покретних ствари или средствима са рачуна.

"Према важећем законском решењу, дозвољено је само извршитељима да у току поступка када бирају између више различитих средстава и предмета извршења воде рачуна о начелу сразмере, што суд ставља у незахвалну позицију у смислу да не може приликом одлучивања о предлогу за извршење да одлучује о начелу сразмере", каже Никола Стошић, судија Првог основног суда у Београду.

Проблем је што јавни извршитељи могу да одузму и продају имовину, тзв. трећег лица. На пример, ако пријавите дужника на својој адреси, извршитељ вама може одузети имовину. Док доказујете да је ваша, без ње можете остати.

"Ту је пракса јавних извршитеља веома спорна јер су спорне одредбе Закона, каже приговор трећег лица ни парница не утичу на извршење, извршење се наставља", каже Јасмина Милутиновић, потпредседник Адвокатске коморе Србије.

Примедбе имају и извршитељи – углавном на неуједначену судску праксу.

"То отежава рад јавним извршитељима, али што је још значајније, доводи странке у извршном поступку у врло незавидан положај јер се у истим процесноправним ситуацијама заправо могу добити потпуно различити исходи поступака", каже Александра Трешњев, председница Коморе јавних извршитеља.

Садашњем Закону о извршењу и обезбеђењу нема лека, сматрају поједини стручњаци.

"Не би било добро ићи на измене и допуне јер бисмо заправо један текст који оцењујемо као неквалитетан само даље продубљивали, односно, по мом мишљењу, било би много, много сврсисходније да се направи нови закон", каже проф. Небојша Шаркић са Правног факултета Универзитета "Унион".

Закон би, каже, могао да се подели на два јер је преобиман, па се у њему тешко сналазе и они са вишедеценијским искуством у извршном праву.

Један од закључака са петогодишњег саветовања јавних извршитеља је да су за лошу слику о њима одговорни медији, за које се оцењује да воде хајку против њих и да су површно упознати са темом. Надлежнима нису значајне ни препоруке Савета за борбу против корупције о јавним извршитељима, јер кажу да се њихов извештај темељи на наводима из медија и притужбама грађана.