Прича о Летњиковцу за слабуњаву децу са почетка прошлог века

Летњиковац за слабуњаву и децу из сиромашнијих породица налазио се у шумовитим падинама Кошутњака. Идеја је потекла од Друштва за заштиту народног здравља, новембра 1903. године.

Краљ Петар је одмах уступио део свог имања и дао нешто новца, а београдска општина обезбедила је остатак. И већ у лето следеће године ту су били први гости – 25 малишана. Долазили су сваког јутра у седам, одлазили у 19 сати, путовали су трамвајем.

Саветница у Библиотеци града Београда Љубица Ћоровић каже да су ту боравила сиромашнија и деца за коју се сматрало да су потхрањена и склонија болестима.

"Туберкулоза је тада узимала велики данак, а трамвајем су одлазила у Кошутњак и боравила на ваздуху цео дан. Имали су пет веома богатих оброка, и биле су ту и васпитачице", наводи Ћоровићева.

Деца су редовно радила гимнастику, шетала шумом. Већ наредних година озидан је бунар са шмрком, а направљена је и вештачка плажа. Много се полагало на игру, али и на васпитање.

Специфичности српског летњиковца 

Иако је летњиковац направљен по узору на немачке, имао је своје специфичности.

Пошто су лекари писали извештаје, у једном из 1906. се напомиње да док у Немачкој две васпитачице чувају 30 деце, код нас морају четири васпитачице.

"На менију су били воће, поврће, месо, млеко. Боравак једног детета коштао је 50 пара дневно, а за превоз трамвајем за цео месец издвајала су се три динара. На контролома на крају лета деца су имала много бољу крвну слику и у просеку два три килограма више", каже Ћоровићева.

Ћоровићева на примеру једне девојчице објашњава како се водила евиденција о напретку деце.

"При доласку на терапију девојчицу мере као и на одласку, кроз табеларе, егзактне приказе. У табелама се тачно види од чега деца болују, шта им се препоручује, чак се наводе и имена оних који грицкају нокте. Једноставно се поклањала велика пажња народном здрављу", указује саветница у Библиотеци града Београда.

Повећавали су се и капацитети па је у Летњиковцу боравило око 350 деце. Летњу идилу, која је почињала крајем маја и трајала до почетка школске године, прекинули су балкански и светски рат. Потом је ту било сиротиште, па болница, а 1932. Летњиковац за београдску децу преузео је Црвени крст.