"Теслин народ" креће у освајање света

Сталан посао и трипут већа плата од просечне – то Милану Крстићу није било довољно. Све је напустио и покренуо свој посао – модној индустрији са сарадницима из Америке он пружа техничку подршку.

"Ми овде имамо доста знања из тог техничког дела, маркетинг и остало ту је мало више проблематично зато што ми немамо контакте. Рецимо ја да сам сам правио ово сада не знам шта бих тачно урадио са тим, коме бих продао, кога бих јурио, шта бих радио. Овако ми имамо тамо људе који знају", каже Милан Крстић из фирме "Cacotec".

Американци знају више и о летећим сигурносним камерама. Тиме се бави и Нинислав Аџибаба са ајтијевцима из Бруклина. После три године у Америци вратио се у Београд да помогне колегама да лакше прихвате новине .

"Ми имамо прилику да радимо са неким стварима које не бисмо овде нигде могли да се бавимо а са друге стране они имају лакши приступ талентима којима би било теже у Њујорку", истиче Ниносалав Аџибаба из фирме "ЕasyAerial".

"Тесла је морао да оде у Америку да би направио велики успех, ми то не морамо можда захваљујући његовом примеру", каже Вукашин Стојков из "Страртита". 

Из тог примера настала је идеја о бренду Теслин народ – да се олакша ИТ стручњацима пробој на страно тржиште.

"Тако што ћемо се повезивати са разним организацијама из дијаспоре које већ имају разређене мреже контаката у првиредама и Америке и Канаде и Британије и они нас повезују са својим партенрима који онда доносе знање и капитал у Србију. Већ смо имали инзваредне резултате повезујући се са 'Гуглом' преко организације из Северне Америке. Планирамо да временом доведемо до целог једног покрета који ће учинити да наши људи постану признати технолошки партнери на западу", каже Вукашин Стојков.

За добар пут, потребна је и подршка државе.

"Било какав хардверски развој изузетно је захтеван у Србији због регулатива, просто једна ствар која ми се десила недавно, да је једна ставр стигла за два дана из Кине до царине и онда је требало два месеца да дође од царина до нас. Да не помињем да не постоје заступници ни за шта", истиче Нинослав Аџибаба.

Сваки почетак носи ризик. У стартапу у је много већи – четвртина свих стартапова не доживи другу ли трећу годину пословања. У почетној фази нема зараде. 

"Има само трошкова али то те не обесхрабрује. То је та почетна фаза, ја се надам да ћемо ми ускоро прећи у наредну фазу где ћемо имати и производе и муштерије и онда да се проширимо. План је да у Србији буде развојни центар", каже Милан Крстић.