Брнабић: Створити друштво засновано на знању и иновацијама

Ана Брнабић је, отварајући конференцију о будућности извођачких уметности у Србији, рекла да инсистира на дигитализацији јер за нас нема веће шансе да постанемо конкурентнији, да људи остваре потенцијале и да се не такмичимо по томе колико смо јефтини, већ по томе колико смо паметни и способни и покажемо нашу креативност и стваралачку енергију.

"Да створимо друштво и економију засновано на знању, креативности и иновацијама, а не на радно интензивним инвестицијама које не доносе пуно додатне вредности. То је оно што се у економији зове – да идемо од 'инвестмент-дривен' на 'иновејшн-дривен' енокомију", поручила је премијерка.

Подвукла је да је једини начин да се брзо подигне стандард – да талентовани, креативни људи остају у земљи и да се подигне квалитет живота.

Указала је и на значај дигитализације у јавној управи, како бисмо имали ефикасну управу као истински сервис грађана.

"Још је један важан разлог зашто је четврта индустријска револуција, односно дигитализација, наша велика шанса. Једну ствар коју она доноси је тзв. 'дисрапшон', односно 'неред'. То је оно што највећи број земаља дефинише као највећи изазов ове револуције. За нас то није изазов већ шанса. За нас је 'неред' уобичајена ствар. Ми већ неколико деценија живимо у друштву у ком је 'неред' стандард. Коначно нешто што нам је стално било мана можемо да искористимо као највећу предност", рекла је Брнабићева.

Навела је да много времена проводи бавећи се реформом образовања, како би се створио систем у коме млади аналитички размишљају, и културом, пре свега креативним индустријама, јер без тога нема победе у четвртој индустријској револуцији.

Охрабрити креативност 

Брнабићева је захвалила члановима Савета за креативне индустрије који јој помажу у томе шта може и треба да се промени у Србији како би се охрабрила креативност.

Захвалила им се, као организаторима конференције, што су, иако се политички не слажу са владом, одговорни и што су прихватили да заједно раде на променама, које су добре за цело друштво.

"Иако неке од чланова Савета део јавност назива пудлицама, ти људи чине напор да се наше друштво помери напред, макар за један милиметар. Ако се то догоди, ја сам задовољна“, рекла је премијерка.

Навела је да се ради на стварању бољих услова за креативност и да је спроведено опсежно истраживање стања сцене у извођачким уметностима, из којег се могу извући важни закључци о тренутном стању и проблемима.

"Радимо на решавању питања одласка професионалних играча у пензију. Тражимо и на добром смо трагу да нађемо још простора где би се могле вежбати и изводити представе, у Београду и широм Србије", рекла је Брнабићева.

Подсетила је да на отварање Музеја савремене уметности и Народног музеја, те додала да предстоји завршетак реконструкције позоришта "Бора Станковић" у Врању, Народног позоришта у Суботици, обнова сцене "Ступица" у ЈДП-у.

"Радимо и на завршетку реконструкције и изградњи мале сцене Народног позоришта у Нишу, реконструкцији Ђумуркане за потребе ансамбла Коло, у изради је пројекат за нову концертну салу на Ушћу која ће у извесној мери моћи да се користи и за представе и балет, зграду за Факултет музичке уметности...", навела је Брнабићева.

Ради се, додала је, на томе да се култура и привреда боље повежу, те да је Министарство културе донело Правилник према коме се улагања правних лица у културу сматрају као расход до пет одсто укупних прихода правног лица, што је значајно више него ранијих 1,5 одсто, а проширен је и списак области улагања.

Подсетила је и на платформу "Србија ствара", као и на то да ће наредне године први пут ван Цириха и то у Београду бити одржана важна светска конференција Ворлд мајндс.

"Зашто толико инсистирам да као земља урадимо нешто у култури? Оно што су била министарства полиције и војске у 20. или у 19. веку – министарства моћи једне државе, то су, за паметну државу у 21. веку, министарства културе и образовања. У 21. веку победиће они који се такмиче памећу, иновативношћу, креативношћу и инидивидуализмом", поручила је Брнабићева.

Пре обраћања премијерке, чланови Независне културне сцене Србије, који су били у сали Југословенске кинотеке, где се скуп одржава, протестовали су због одржавања конференције о будућности извођачких уметности.