Беби-опрема под лупом Комисије за заштиту конкуренције

Гостујући у Дневнику РТС-а, Невена Праизовић из Министарства трговине, туризма и телекомуникација рекла је да постоји вишегодишње мишљење да се у Србији беби-опрема продаје по вишим ценма, у односу на регион и земље ЕУ.

"Бројна су истраживања, старистика показује колико износе те цене и поставља се питање зашто је то тако, питање је сазрело и дошло је под лупу Комисије за заштиту конкуренције јер када се о нечему толико дуго говори, и постоје иницијативе, захтева се системски приступ и реакције државе", рекла је Параизовићева.

У априлу ове године Комсија је покренула поступке, каже она и прецизира да је до сада седам поступака покренуто против 180 увозника и дистрибуетра беби-опреме.

Како каже, оносвно начело тржишта је начело слободног формирања цена, што значи да у малопродаји као трговац на мало слободно формирате цене својих производа.

"У том ненајављеном увиђају који је Комисија спровела пронађени су уговори - годишњи уговори између с једне стране дистрибутера и увозника, а са друге стране су трогвци на мало - они који те призводе продају потрошачима", рекла је Праизовићева.

Према њеним речима, тај уговор садржи одредбу која се односи на утврђивање минималних цена, што се зове рестриктивни споразум, што је забрањено.

"Уколико постоји уговор којим се дефинише под којом ценом ћете продавати један производ испод те цене, то је минимална цена коју морате да продате потрошачу - везане су вам руке да не можете мимо тога да идете, постоје пенали од стране од стране дистрибуета и увозника за вас као трговца на мало да морате да вратите износ, да се раскида уговор", каже Параезоићева.

Према њеним речима, ти уговори су садржали одредбу да након одређеног периода сезоинске продаје можете да снизите цену тог производа и питате за одобрење увозника или дистрибутера.

То са друге стеане значи да формирате једну цену која је за потрошаче висока и они у коју год продавницу да оду чекау их високе цене, али не можемо говорити да постоји одговорност, објаснила је она.

Максимална казна 10 одсто годишњих прихода 

Према њеним речима, максимална казна је 10 одсто годишњих прихода у односу на претходну годину. Казне су у распону, и како истиче, не можемо да очекујемо да ће свако да претрпи највишу казну.

"Оно што је важно да уколко се то и догоди то ће имати бенефит за грађане, привреду јер уколико се утврди да су повређена права конкуренције исхоид свега тога требало би да буде - да се такви тржишни учесници склоне са тржишта или да уподобе своје пословање законским одредбама, а то треба да резултира и нижим ценама, што ће довести до бенефита потрошачима као крајњим учесницима на тржишту", истакла је она.

Какк каже, осовно потрошачко право је да бирате између роба и услуга по приступачним ценама, а уколико се на овај начин послује то право се потрошачима ускраћује.

Видећемо какав ће бити исход овог поступака и то ће бити аларм да брже реагујемо када се ово дешава на тржишту, рекла је она  

У ЕУ се говори да се роба која се продаје на читавом продручју мора да буде истог квалитета.

"Све што се дешава у ЕУ ми пратимо и покушавамо да законодавство хармонизујемо", закључила је Праизановићева.