Како најефикасније ублажити штету од природних катастрофа

Поплаве 2014. биле су упозорење да треба изградити ефикасан систем за заштиту од природних катастрофа. Уз помоћ ЕУ, УНДП-а, Светске банке, у то је до сада уложено око 100 милиона евра.

"Општине су данас много спремније када је у питању управљање ризицима од климатских промена и суочавање са природним катастрофама", наводи Алана Симпсон из Светске банке.

Србија је прошле године од Светске банке добила 66 милиона евра кредита за случај неке катастрофе. Од тога је искоришћено 23 милиона евра да се надокнаде штете од поплава у –  здравству, школству и пољопривреди.

"У овом тренутку оно што је актуелно, то је брана коју ћемо правити на Новом Београду и у земунском делу, која ће омогућити да смањимо ризик од попава евентуално када се десе. Такође је значајно да ћемо се у наредном периоду бавити приобаљима и рекама", наводи градоначелник Београда Зоран Радојичић.

Уз помоћ Јапана, урађен је катастар клизишта и мапа слива Колубаре, где се показало да је неопходна инвестиција од око 200 милиона евра.

"У току је снимање терена који треба да омогући да имамо систем који треба да нам помогне да предвиђамо и плављење, а и начин плављења, који треба да указује на то где сме, где не сме да се гради, како планирати ресурсе када је реаговање на ванредне ситуације у питању", наводи Марко Благојевић, директор Владине Канцеларије за управљање јавним улагањима.

Европска унија донирала је и опрему за снмање из ваздуха како би се урадила карта ризика за 75 плавних подручја у Србији.