Борба против рада на црно, потребне ефикасније казне

У првих шест месеци ове године Инспектори рада извршили су више од 33.000 инспекцијских надзора. У контролама су затекли више од 9.000 непријављених радника, а после предузетих мера, више од 90 одсто запослених на црно засновало је радни однос.

Екипа РТС-а пратила је инспекторе рада у ванредном надзору фирме за прераду дрва и производњу намештаја.

После провере докумената радника прве смене, установљено је да су пријављени, а онда су инспектори проверавали и услове рада.

"Нисам приметила неки недостатак који би угрожавао њихову безбедност и здравље на раду. Машине имају граничнике, осигураче, тако да запослени не може доћи у ситуацију да се повреди", наводи инспектор рада Гордана Петровић.

Радник Зоран Милоњић каже да су услови рада сасвим коректни. "Имамо све потребне реквизите односно заштиту, све што треба за рад", прича Зоран.

Међутим, није било тако у свим дрво-прерађивачким фирмама. Од 247 које су тога дана контролисане широм Србије, откривено је шест нерегистрованих фирми, а 121 радник није био пријављен.

Због небезбедних услова, донето је 12 решења о забрани рада.

У децембру је ступила на снагу измена Закона о раду по којој послодавац мора да пријави радника пре него што почне да ради што је готово удвостручило број поднетих захтева за привредни прекршај у првом полугођу, у односу на исти период лани.

Ако послодавци, по основу тих прекршаја, буду кажњени средњим прописаним казнама, буџет Републике Србије биће пунији за готово две милијарде динара.

Али, казне су често ниже од законом прописаних, а годишње 30 одсто прекршајних поступака застарева.

"У најави је да се до краја године неке законске измене ураде да би те новчане казне послодаваца који не раде по слову закона биле нешто конкретније и ефикасније", напомиње Стеван Ђуровић, в. д. директора Инспекције рада.

Циљ Инспектора рада није само спровођење казнених мера, па тако организују трибине по градовима, где ће раднике и послодавце информисати о њиховим правима и обавезама у области радних односа.

Остали аутори: Срђан Димитријевић
број коментара 3 Пошаљи коментар
(петак, 13. јул 2018, 11:36) - anonymous [нерегистровани]

Porezi.

Kada su porezi mali a kazne velike nikome ne pada napamet da ne plati poreze.

Drzava mora PRVA da napravi iskorak I smanji poreze kao broj I kao vrednost. Poresko oterecenje privrede I ljudi od starne nase drzave je fantasticno. U svim proizvodima, uslugama, transakcijama ili nepokretnim I pokretnim svojinama, para fiskalnim taksama nasa drzava je prisutna.
Primer mnogih drzava u nasem okruzenju imaju daleko manje poreza ili su oni manju I u vrednosti od nasih. 

(петак, 13. јул 2018, 11:22) - anonymous [нерегистровани]

Prosto k'o pasulj

Treba maksimalno pojednostaviti proceduru kod prijavljivanja radnika i drastično smanjiti namete (koji su posledica preglomaznog državnog aparata) pa onda uvesti "domaćinske" kazne. Jednostavno - zar ne?

(петак, 13. јул 2018, 10:35) - anonymous [нерегистровани]

Опасни сте

Дајте бројеве телефона на којима радник може анонимно пријавити нелегано запошљавање, као у Аустрији.