Девет километара до Бачке Паланке, али и четири гранична прелаза

Где год да крену – граница. С једне стране Дунав, с друге Хрватска. После година чекања изгубила се нада да ће бити изграђен мост којим би без граница стизали до своје општине, Бачке Паланке.

Мештани кажу да им треба доста времена да дођу на посао и да се врате, истичући да им то отежава живот. "Двоје деце путују у школу аутобусом свакодневно, општина је изашла у сусрет плаћа карту до осмог разреда, а средњу школу карту плаћамо ми из свог џепа", жали се један Нештинац.

Кад је Хрватска ушла у Унију стигла су и нова погранична правила – мештани не могу да преносе воће и поврће које производе, а и пасоши се брзо потроше.

"Тај пасош мени, а сваког другог дана путујем, траје негде око седам, осам месеци. Када би се стално печатирало и оверавало, верујем да тај пасош не би издржао ни три, четири месеца, каже Зоран Николић, председник месне заједнице Нештин.

Општина Бачка Паланка је, кажу, урадила све што је до ње.

Председник Скупштине општине Бачка Паланка Мита Лачански напомиње да је локална скупштина својим одлукама донела сва документа и план детаљне регулације и све оно што прати један такав државни пројекат. "Надамо се да ће Република Србија и Влада имати слуха да се релизује изградња тог моста", додаје Лачански.

Директор Јавног предузећа "Стандард" Мирослав Сичевић напомиње да локална самоуправа нити има средстава нити може да финансира изградњу моста. "Немамо ни имовинско-правних могућности, тако да је све на држави", поручује Сичевић.

Док се чека решење, мештани Нештина имају два избора – до Бачке Паланке само са пасошем или стотинак километара дужим путем преко Новог Сада.

Постоји и пречица – до Беочина, а онда старим путем до Дунава где их чека скела.