Свечано у Сремским Карловцима – 170 година од Мајске скупштине

Са прогласом у рукама, у Карловцима се окупило између шест и осам хиљада Срба, чије одлуке ће постати њихов будући политички програм. Утврђене су границе Српског Војводства, Јосип Рајачић проглашен је за српског патријарха, а Стеван Шупљикац за војводу.

"Мајска скупштина се збила као резултат политичких дешавања која су потресла целу Европу 1848. године. Европа је још живела у стегама феудализма и људи су тражили слободу и политичка права", каже директор Архива Новог Сада, историчар Петар Ђурђев.

Ове идеале, и то за све народности које су живеле у Војводству, уградили су у Устав Војводовине српске.

"Тада су први пут јасно дефинисана и објављена настојања Срба за аутономијом", истиче председник Владе АП Војводине Игор Мировић.

Одлуке на Мајској скупштини Срби доносе у тренутку када Угарска, под вођством револуционара Лајоша Кошута пропагира снажење националног идентитета Мађара.

"Жеља да се изгради једна другачија Мађарска, која ће под идејом државног, политичког народа наметнути мађарски идентитет свим осталим народностима у жељи да се очува територијална целовитост и, са друге стране, Срби који себе перципирају као ослободиоце Јужне Угарске, као народ који је поднео највеће људске и имовинске жртве у борби против Османске империје и у крви стечене привилегије нису желели да дају", објашњава Ђурђев.

Веома брзо долази до жестоких сукоба Срба, уз помоћ добровољаца из Кнежевине Србије и Мађара. Иако су однели неколико значајних победа, Срби, поред тога што остају без независности и политичке слободе губе и велики број становника.

Али губе и свој центар – Нови Сад, када Мађари са тврђаве разарају две трећине Новог Сада највише у његовој историји.

Сукоб је прекинула Русија, која је на позив Бечког двора потукла Мађаре, а аустријски цар Фрањо Јосиф, Патентом из 1849. проглашава Српску Војводину и Тамишки Банат и ставља тачку на српско пролеће у Аустроугарској.

"Може се слободно рећи оно што је писано у историји, да је оно чиме су Мађари били кажњени – Срби су били награђени, то јест да нико није добио ништа", прича Ђурђев.

Недавно је симболично у сва три дела Војводине завршена јавна расправа и датум када се присајединила Србији биће проглашен за њен Дан, а посебно ће се обележавати и Мајска скупштина.

"У тој општој деконструкцији у време комунизма није се баш могло говорити о овим датумима, осим у уским научним круговима. Чини ми се да се на овај начин враћамо коренима", указује Мировић.

У дворишту Архива Војводине гради се музеј Присаједињења, који ће бити отворен 25. новембра, на 100 година од овог догађаја.