Банатска пастирица – сама свој газда

У време када се до посла стиже све теже једна Банаћанка је одлучила да буде свој господар. У близини Зрењанина подигла је монтажни салаш, купила стадо које данас броји две стотине оваца и јагањаца и кренула у бизнис.

Стари Банаћани кажу – кад процвета багрем и пастири истерају своја стада на испашу, знак је да је стигло пролеће. Посао пастира у прошлости некако је увек био резервисан за мушкарце, јер сурово је то занимање. Да то могу радити и даме уверава нас и Зрењанинка Дара Цветков која је подигла монтажни салаш, набавила стадо и кренула у бизнис.

Наводи да јој је тешко, да на салашу мора да проводи много времна, да ради и недељом и празницима.

"Највећи проблем је тржиште, што нема ону загарантовану цену, нама да кажу да је две стотине до три стотине динара, па да имамо загарантовану цену. Некада је јефтиније али ево има три године како је иста цена", каже Дара Цветков.

Када је остао без посла Иван Радишић из Меленаца није желео да иде на биро, радије се одлучио да за наставак живота зарађује сам. Није било другог решења него у чобане.

И Иван каже да је чобански живот тежак због кише, мраза, сунца...

Када је реч о заради, наводи да она зависи од газде, али да се у просеку креће око двадесет до тридесет хиљада динара.

Некада је на пашњацима широм Баната пасло на десетине хиљада оваца и крава. Већина тих пашњака је пуста, баш као и бројни салаши који само подсећају на нека лепша времена, када је Банатском равницом одјекивала весела чобанска песма.

Остали аутори: Симо Будимир
број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 04. мај 2018, 00:19) - anonymous [нерегистровани]

Стварно нема смисла

За пастира 20.000 - 30.000 плата!?
Па то је испод сваке критике. Па како они мисле да привуку раднике, нарочито млађе?