Радомировић: Напад на новинаре је напад на целу јавност

Владимир Радомировић је, гостујући у Дневнику РТС-а, истакао да су новинари угрожени, да су у економски лошем положају јер већина њих ради за зараде испод републичког просека.

Како је рекао, самим тим новинари су отворенији за сваку врсту притиска.

Говорећи о нападима на новинаре, Радомировић је истакао и бомбардовање РТС-а 1999. године. Поручио је да УНС инсистира да се тај ратни злочин казни.

Најавио је и да ће УНС у јуну предложити Европској федерацији новинара резолуцију у којој се тражи кажњавање одговорних за убиства новинара на КиМ.

Када је реч о медијској стратегији, Радомировић каже да је УНС поздравио одлуку да се заустави рад на њој и да се направи нова радна група у којој ће бити релевантна медијска удружења. Додаје да је УНС спреман да уђе у нову радну групу која ће имати јасан мандат и рокове.

"Верујемо да може брзо и квалитетно да се ради на томе и стојимо на располагању", рекао је Радомировић.

Додаје да би стратегија требало да регулише однос државе према медијима.

Истиче да се УНС годинама залаже да се у будућем закону обезбеди да локалне самоуправе издвајају два одсто буџета за изештавање у јавном интересу.

Наводи да су локални медији девастирани, да многи градови немају електронске медије и да новинари који раде, раде за ниске плате и у тешким условима.

"То мора да се поправи", поручује Радомировић и понавља да решење види у издвајању два одсто буџета локалних самоуправа за оне медије који извештавају у јавном интересу.

Радомировић каже и да сада постоји серија лоших копројеката и конкурса за медије који су спровођени у локалним самоуправама. Навео је да је УНС открио да је у Смедереву "од 20 милиона динара, 14 милиона отпишло неким фантомским медијима"

"Бојимо се да то може да се понови и на конкурсима Министарства културе и информисања", каже Радомировић и додаје да се не зна ко је предложио људе у комисијама.

Наводи да би они који одлучују "о новцу свих нас" морали да буду представници репрезентативних новинских удружења.

Владимир Радомировић је додао и да је потребно ојачати регулаторна и саморегулаторна тела која се баве медијима. Сматра да је потребно забранити да новац из јавних средстава добијају медији који крше кодекс новинара.

Тежак положај српских новинара на КиМ

На Светски дан слободе медија посебно се истиче специфичан положај српских новинара на Космету, нарочито српским извештачима који не знају албански језик.

Неретко, на КиМ је на сцени језичка дискриминација, наводи дописник РТС-а. На власти су најчешће Албанци који ретко желе да говоре на српском језику, иако га знају. Преводилаца има у ретко којим институцијама власти, тако да је веома тешко доћи до провере неке информације, до података или коментара.

Иако је српски језик званичан, мало ко се у централним институцијама придржава обавезе употребе двојезичности, што српским новинарима представља велики проблем.

Српски новинари имају проблем да посете албанске средине, јер ако не говоре албански, нису добродошли. У последње време имају и проблеме са припадницима полиције на Косову, која примењује силу и злоупотребљава овлашћења. Обрачунава се насилно са српским новинарима, а најсвежији пример је напад на сниматеља РТС-а Владимира Милића и беспотребно привођење дела телевизијске екипе РТС-а у Пећи.

У албанским срединама нарочито су непријатељски расположени према српским новинарима, дописницима централних медија у Београду, јер их доживљавају, као директан експонент српских власти, додаје дописник РТС-а.

Тешко је на Косову за рад и албанским новинарима, али се они суочавају са другим врстама ризика у односу на српске новинаре. Према подацима полиције и новинарских удружења, током прошле и ове године било је близу 30 напада на новинаре. Од 1998. године на Космету је нестало или убијено 14 новинара, међу којима има доста Срба, али ниједан од ових случајева није расветљен.