Офанзива против пластике, да ли је амбалажа следећа на удару?

Како би допринели смањењу загађења животне средине, неки трговински ланци почели су да наплаћују пластичне кесе. Међутим, много већи проблем од кеса је загађење пластичном амбалажом. Једно од решења је кауција за стаклене и пластичне боце и лименке.

Десетине хиљада тона комуналног отпада сваког месеца одвози се на депонију "Винча". Ту се из смећа сакупљају флаше и носе на рециклажу. Фабрике за рециклажу боца раде са половином капацитета.

"Приморани смо да увозимо отпад из окружења да би могле фабрике да раде са иоле исплативим капацитетима. Поражавајући податак из наше мреже сакупљања je да само око 20 одсто боца стиже из комуналних предузећа. Осамдесет посто нам долази преко неформалних сакупљача", рекао је Михаил Матески, директор предузећа за рециклажу боца "Гринтек".

У већини земаља ЕУ купци могу да врате амбалажу у продавнице и за то добију накнаду.

"У Скандинавији сваки пут кад одемо у продавницу, плаћамо кауцију. Тај износ нам се враћа кад вратимо амбалажу од производа. То је депозитни систем који обезбеђује сакупљање и велики проценат рециклаже уз минималне трошкове", објашњава директор Пројекта за развој циркуларне економије Шведске Ана Ларсон.

После наплате кеса, откуп амбалаже би био следећи корак којим би трговински ланци у Србији могли да допринесу смањењу загађења животне средине, али и обезбеђењу сировина фабрикама за рециклажу.

"Можемо да будемо оптимисти да би грађани Србије били заинтересовани и мотивисани финансијским подстицајем да празне боце и лименке враћају у продавнице, чиме бисмо сигурно могли вишеструко да унапредимо постојећи систем", истакла је Кристина Цвејанов, директорка оператера система "Екостар пак".

Отпад завршава у рекама

За сада ни у Београду нема довољно наменских контејнера за отпад, а велики део отпада завршава у рекама.

"Животиње које се нађу у додиру са пластиком могу да је прогутају, утиче на станишта, стварају бране и изазивају поплаве у зависности од количине. Оно што остаје у самој пластици може бити опасно или довести до загађења животне средине и смањити могућност живог света да опстане", указује инжењер заштите животне средине Игор Јездимировић.

Осам милиона тона пластике сваке године пронађе пут до мора и океана, а уколико се то не заустави до 2050. године, у океанима ће бити више пластике него рибе.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.