Забрана физичког кажњавања деце поделила и јавност и струку

"Батина је из раја изашла" – одавно је омиљена васпитна метода у Србији. Батине, понека ћушка или шамар, дуго су били лек за све: непослушност, недолично понашање или лоше оцене у школи. Ускоро ће их, према препорукама Уједињених нација, заменити нове методе.

"Полазимо од тога да треба експлицитно забранити физичко кажњавање деце. Међутим, не уводим ту правну норму као репресивну правну норму према родитељима који ће се због нечега кажњавати и уколико употребе физичку силу, то смо дефинисали као развојну правну норму где у први план долази обавеза државе да помогне родитељима у примени одређених неваспитних метода васпитања", објашњава Драган Вулевић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Забрана физичког кажњавања деце поделила је не само јавност него и психологе. Једни сматрају да држава и закон не смеју да прописују правила васпитавања деце, а други да физичко кажњавање нема васпитну вредност. 

"Разликују се и родитељи и деца, а разликују се и васпитне ситуације. Тешко је увек наћи добро решење и добро одмерити васпитни поступак, а једно од њих је и казна, за сваку ситуацију. То је један ход по танкој жици и нешто у чему родитељи праве и грешке, али је врло важно на који начин после излазе на крај са тим грешкама", напомиње психолог Ивана Оролицки.

"Казнене мере професора благе" 

Криза васпитања у породици, преноси се и у школу. Искуство показује да казнене мере које наставници и професори смеју да примењују, и сами ученици сматрају, благим и неделотворним. 

"Мисле да те мере нису ефикасне, јер су благе, а благе су јер су то углавном неки укори, симболичне казне. А једина права и конкретна казна од које деца некако и страхују јесте смањена оцена из владања", каже Оролицки. 

Забраном физичког кажњавања смањио би се степен насиља, најпре у породици, а затим и друштву.  

"Телесним кажњавањем се крше права детета на потпуни и правилни развој, на поштовање физичког интегритета и људског достојанства и једнакост пред законом. Ако није дозвољено да телесно кажњавамо одраслу особу, не би требало да кажњавамо ни дете телесно", сматра Сања Зрнић из пи-ар Центра за права детета.

Физичко кажњавање деце није допуштено ни у земљама у окружењу, а ову забрану прихватила је и већина земаља у свету. Иако истраживања показују да чак 93 одсто родитеља у Србији сматра да физичко кажњавање није потребно примењивати у васпитању деце, око 43 одсто малишана ипак је доживело такав вид казне.