Председник Вишег суда о изазовима српског правосуђа

Ако судија који ради на случајевима организованог криминала или ратних злочина за шест година има 78 одсто укинутих одлука то значи да он не ради добро тај посао, поручује председник Вишег суда у Београду Александар Степановић у интервјуу за "Танјуг" у којем отворено говори о изазовима српског правосуђа данас, пре свега професионалним.

Александар Степановић је био отворен и када су у питању медијски интересантни предмети, попут "стечајне мафије", случајева "Шарић", "Мишковић", "Ћурувија"... а говори и о другим изазовима највећег суда у Србији, на чијем је челу већ пет година.

Степановић примећује да су судије и у околностима транзиције успеле да очувају дух средње грађанске класе, те, како је навео, треба и својим радним ангажовањем и понашањем да потврђују достојанство и углед судијске професије.

"За ту функцију су добили мандат грађана Републике Србије до краја свог радног века, што је, на неки начин, и привилегија у односу на друге академске професије", оценио је председник Вишег суда.

Указао је, међутим, да се, имајући у виду структуру и тежину кривичних дела у којима поступају, судије његовог суда повремено сусрећу са безбедносним изазовима, као и да су му се, као руководиоцу, усмено и писано обраћале за решавање одређених безбедносних ризика.

"Известан број судија Вишег суда у Београду налази се под заштитом припадника Министарства унутрашњих послова и осталих служби из сектора безбедности", прецизирао је Степановић.

О распоређивању судија

Када је у питању распоређивање судија у посебна одељења Вишег суда у Београду за организовани криминал и ратне злочине, Степановић је указао да је одлуком о Годишњем распореду послова коју доноси председник суда у тим одељењима од 2006. године до данас престало да поступа више од 20 судија.

У свим тим случајевима, како је напоменуо, до престанка поступања је дошло у складу са свим законским основима, укључујући и истек мандата од шест година.

Период од шест година, на који судија може бити распоређен у Посебно одељење ограничен је Законом, што значи да се не ради о безусловном и неограниченом стеченом праву судије да поступа у предметима Посебног одељења, нагласио је Степановић.

"Закон је предвидео критеријуме и мерила, која као председник суда морам да ценим како бих утврдио да ли су испуњени услови да се судији којем истиче мандат у Посебном одељењу – мандат продужи за још шест година", истакао је Степановић.

Резултати рада – егзактни 

При томе, како је указао, резултати рада су врло егзактни, а критеријуми су подједнако утврђени за сваког судију.

"Ако неко, на пример, за шест година има 78 одсто укинутих одлука у кривичној материји Посебног одељења за организовани криминал, то по мојој оцени значи да тај судија не испуњава услове за продужење мандата у том одељењу", указао је Степановић.

Наводећи да је свестан да одлуке које доноси не могу увек погодовати личним интересима и жељама свих судија, Степановић је истакао да му закон налаже да све одлуке доноси у интересу суда и у складу са његовим потребама.

"То ћу и даље чинити", поручио је председник Вишег суда у Београду.

Палата правде постаје "паметна зграда" 

Када је у питању реконструкција београдске Палате правде у Савској улици, он очекује да ће та судска зграда поново прорадити у пуном сјају као "паметна зграда" у току следеће године.

То ће бити највећи правосудни објекат у Србији површине од 24.000 квадратних метара, напоменуо је Степановић, који ће као председник Вишег суда бити "домаћин" те правосудне институције.

Након окончања радова на реконструкцији и адаптацији судница Палате правде, који су предвиђени да трају 24 месеца, Виши суд у Београду ће поново бити комплетан на једном месту, тако што ће његова кривична одељења укључујући и ново Посебно одељење за сузбијање корупције, после скоро једне деценије бити смештена у истој згради са грађанским одељењима.

Иначе, посебна одељења суда за организовани криминал и ратне злочине суда, као и надлежна тужилаштва, остаће у згради у којој су од свог оснивања у Устаничкој улици.

Седмоспратница у Савској поново ће бити седиште и Вишег јавног тужилаштва у Београду, кривичног одељења Првог основног суда у Београду и Првог основног јавног тужилаштва у Београду, који се као и београдски Виши суд тренутно налазе на другим привременим локацијама.

Након реконструкције, то ће бити "паметна" зграда са знатно већим бројем судница и кабинета, најсавременијим ИТ системом за аудио-видео снимање суђења и далеко бољим административно техничким условима за рад запослених.

Степановић очекује да ће инвестирање државе у просторне капацитете и техничку опремљеност утицати и на повећање ефикасности рада правосудних органа у Београду, а грађанима Београда и Србије знатно олакшати приступ суду.

О суђењу у разумном року 

Када је у питању заштита права на суђење у разумном року, Степановић каже да му је у току 2017. године поднето укупно 810 приговора, од чега се 762 приговора односило на грађанске поступке, а 48 на кривичне.

Од укупног броја поднетих приговора (810) усвојено је 93 приговора.

Према Закону о заштити суђења у разумном року, када се усвоји приговор и утврди да је дошло до повреде права, председник суда указује судији или јавном тужиоцу на разлоге због којих је повређено право странке и налаже судији да у року, који не може бити краћи од 15 дана, ни дужи од четири месеца, предузме процесне радње које делотворно убрзавају поступак.

"Ове процесне радње се односе на убрзање поступка, али не смеју се претворити у прејудицирање судске одлуке или захтевање од суда да одлучи на одређени начин", напоменуо је председник Вишег суда.

"Сложени предмети организованог криминала" 

На питање када могу да се очекују првостепене пресуде, односно окончања суђења оптуженима за убиство новинара Славка Ћурувије, као и поновљеним процесима против Мирослава Мишковића и Дарка Шарића, Степановић је указао да је "незахвално и недозвољено" да председник суда то прејудицира, имајући у виду да се ради о сложеним предметима организованог криминала за које је јавност посебно заинтересована.

"Из искуства, као судија, могу само да претпоставим, с обзиром на досадашњу динамику у извођењу доказа и фазе доказног поступка, да ће сва три кривична поступка добити епилог до краја ове године. Суђења се заказују и одржавају редовно, једном до два пута месечно и могу да кажем да судска већа поступају врло ажурно", оценио је Степановић.

Примера ради, навео је да је у поступку против оптужених за убиство Славка Ћурувије суд потврдио оптужницу у марту 2015. године, од када је од 70 главних претреса, 69 одржано, док је само један био одложен због проблема са техничком опремом.

"У досадашњем току поступка (за убиство Ћурувије) је испитано преко 100 сведока, од чега је 89 предложило Тужилаштво за организовани криминал, а преостале сведоке је предложила одбрана", навео је Степановић.

Када је у питању кривични поступак који се водио против Горана Кљајевића и других, познат као "стечајна мафија", у којем је највећи број окривљених ослобођен оптужби, или су оптужбе застареле, председник Вишег суда је навео да је због тога на име трошкова поступка браниоцима и окривљенима до сада досуђено укупно око 280 милиона динара.

То је како је навео, утицало да рачун Вишег суда у неколико наврата у току године буде у блокади.

Упитан ко сноси одговорност за такве процесне ситуације, он је истакао да "суд доноси одлуке на основу утврђеног чињеничног стања и доказа који су изведени на главном претресу, искључиво на основу поднетог оптужног акта надлежног тужиоца".

"Према Законику о кривичном поступку, јавни тужилац је једини овлашћен да предузме кривично гоњење и процени да ли ће покренути кривични поступак против учинилаца кривичних дела која се гоне по службеној дужности, као и да судском већу пружи ваљане доказе за своје тврдње из оптужнице", напоменуо је Степановић.

Као председнику Вишег суда у Београду приоритети у раду су му, како је навео, од првог радног дана били и остају – транспарентост у раду, ефикасност и квалитет.

Судови у Београду решавају две трећине свих предмета

Степановић сматра да је највећи изазов за српско правосуђе то што се у Београду тренутно решава око две трећине свих судских предмета у држави.

"У тој неравномерној оптерећености, по мом мишљењу, лежи кључ за решавање ефикасности српског правосуђа", прецизирао је Степановић за Танјуг напомињући да сви запослени у београдском правосуђу улажу ванредне напоре да би савладали огроман прилив нових предмета и да би решили старе.

Указао је да је у току 2017. години у Вишем суду у Београду било укупно 68.570 предмета у раду, док је у неким судовима у Србији тај број и до хиљаду пута мањи.

Посебно су, како је указао, несразмерно и вишеструко више него у другим судовима у Србији оптерећене судије грађанског одељења Вишег суда у Београду, како првостепеног, тако и другостепеног.

Према статистичким подацима, у овом одељењу судије су у 2017. години имале у раду просечно око 1.200 предмета, а у другостепеном грађанском одељењу просечно преко 2.500 предмета.

"Када упоредимо овакве статистичке податке и чињеницу да судије у неким судовима у Републици на месечном нивоу имају у раду број предмета који се могу избројати на прсте једне руке, онда је јасно колико је неједнака оптерећеност судова и у овој материји", напоменуо је Степановић.

Напоменуо је да је у Вишем суду у Београду у току 2017. године укупно решено 39.125 предмета, што значи да је сваки судија у просеку решио 536 предмета.

број коментара 0 Пошаљи коментар