Отворена изложба "Србија 19 година од 1999..."

"Рат сам провела у поткровљу свог стана, у скоро испражњеној згради, која је у непосредној близини легитимних НАТО мета - Генералштаба, Немањине 9 и Владе Србије. Када је бомбардовање Југославије од стране НАТО пакта постало извесно, обезбедила сам довољне количине хартије и боје и тако сам почела да водим свој сликарски ратни дневник", навела је Биљана Вилимон.

У раду је, додаје, нашла безбедно склониште, а модрице које је стицала после јаких детонација само су појачавале њену жељу да на сликама исказе бунт, понижење, гађење, страх, немоћ и бес у блиском сусрету са нашим уништењем.

Директорка Историјског музеја Србије и коауторка изложбе Душица Бојић рекла је Танјугу да поставку чине поклони које је та установа добила од Вилимон и Величковића.

Бојићева је навела да су од Вилимон добили 11 дела из циклуса "Збогом памети", који је уметница стварала током бомбардовања, борећи се на тај начин од НАТО агресије.

Величковић је, с друге стране, "кроз Тријумфалну капију у Паризу гледао распад Југославије" и 1992. наравио циклус слика "Моја земља које више нема", из које је Историјски музеј добио једно дело.

"Ова изложба је историјска читанка за све оне који не знају шта је било у Србији од 24. марта до 10. јуна 1999. године", истакла је Бојићева. 

Прост геополитички разлог  

Директор Института за новију историју Србије Миле Бјелајац, који је отворио изложбу, рекао је Танјугу да дешавања 1999. године нису постала историја, да је то постало дневно-политичка ствар после скоро 20 година и да је увек прилика да се подсетимо шта је стварна позадина агресије 1999.

"У позадини је био прост геополитички разлог, а то је редефиниција НАТО савеза и његове улоге у условима новог светског поретка и легитимација америчке војне силе. Сва та прича о угроженим правима Албанаца био је само изговор. Албанцима на Косову још у време Дејтона обећано је независно Косово", рекао је Бјелајац.

Наводи да у протеклих 20 година многи аналитичари, историчари и писци у западним земљама износе податке о стварној позадини те интервенције, али и да смо данас сведоци сличних интервенција у Северној Африци и на Блиском истоку.

"Овакве изложбе треба да буду дневно присутне, јер видимо колико је убрзан друштвени заборав. Ми смо народ који врло брзо заборавља. Не смеју да се забораве ни жртве ни како је и због чега то било", подвукао је Бјелајац.

Поставка је употпуњена хронологијом догађаја добијеном од Министарства одбране Републике Србије и новинске агенције Танјуг, као и бројним предметима које су кустоси Историјског музеја прикупили током НАТО агресије.

Коауторка изложбе је Тијана Јовановић Чешка, а дизајн поставке осмисила је Изабела Мартинов Томовић.

Током 78 дана бомбардовања погинуло је око 2.500 људи и рањено око 6.000, а процењује се, како је навела Бојић, да је начињена штета у вредности од преко 100 милијарди америчких долара. Након окончања агресије са Косова и Метохије избегло је више од 200.000 Срба.