Тежак пут до усвајања деце

Жене у Србији у просеку рађају мање од двоје деце. У ту статистику уклапа се и наша саговорница. Ипак, њена породица је много већа. Осим биолошког сина, има двоје деце за које се бори да их усвоји, а жеља јој је да их у њеном дому буде бар петоро.

"Скоро када је моје дете било на процени и причало са психологом, она је питала свог психолога јел ти имаш деце и психолог је одговорио не, немам. Она је рекла а зашто не усвојиш, па видиш како је моја мама толико срећна са нама па и ти ћеш бити срећан", рекла је мајка која је усвојила децу.

После развода, деца су њен покретач, извор снаге и енергије. Међутим, борба да они носе њено презиме траје више од пет година. Да би до тога дошло неопходно је да се реши правни статус деце - односно да се осим биолошких родитеља деце одрекну и бабе и деде.

"Нисам само ја у питању. У питању је око 700 парова који чекају. Неко чека много више, има много нереалније жеље него што ја имам", каже мајка.

А они који чекају често имају веома дуг списак пожељних карактеристика детета које желе да усвоје. Зато многи малишани никада не дочекају да постану нечија деца.

Драган Вулевић, начлник одељења каже да су те карактеристике детета углавном да су нискокландарског узраста, да имају највише до три године, да је апсолутно здраво, ту се углавном искључује ромска националност као пожељна.

"Деца која се налазе у јединственом регистру потенцијалних усвојеника углавном су или изнад тог календарског узраста или имају одређене здравствене и развојне проблеме што онда опредељује наше домаће држављане усвојитеље да такву децу не прихватају", наводи Вулевић.

Међутим, нека од те деце своје породице пронађу у усвојитељима из иностранства, а подаци говоре да децу из Србије највише усвајају Швеђани.

"Постоји једна традиција, нарочито из развијених западних земаља где постоје породице које желе да прихвате децу са сметњама у развоју и то су породице које фактички имају своју децу. Један од аспеката јесте и хуманост и жеља да се помогне", навео је Зоран Милачић, директор Центра у Звечанској.

Дом напуштеној деци пружиле су и бројне славне светске, али и домаће личности. Бивши глумачки холивуски пар Џоли-Пит поред три биолошка детета има и троје усвојених, док су се код нас на такав хумани корак одлучили Владе Дивац, Сергеј Ћетковић, али и покојна певачица Есма Реџепова, која је усвојила чак 48 деце.

Неки од њих су на овај начин проширили своју породицу, док су се други тако први пут остварили као родитељи.