Ко је власник имовине на Опленцу?

Краљ Пера, како га је од милоште звао народ, цркву-маузолеј почео је да гради пре више од једног века поштујући аманет родитеља да у Тополи подигне храм у којем ће почивати сви Карађорђевићи. Изградњу је надгледао из помоћне зграде у којој је сада седиште Задужбине.

У оквиру комплекса који се простире на 140 хектара су и виле, хотел, краљев виноград. После Другог светског рата Задужбина је укинута, а имовина, како тврде, лажним сведочењима да је власништво Карађорђевића, подржављена.

Управник Задужбине Краља Петра I Карађорђевића Драган Рељић објашњава да је 1921, када је отворен тестамент краља Петра, јасно прецизирано да је он своју имовину коју је поседовао у Тополи пренео на имовину Задужбине, у среском суду у Аранђеловцу.

"То је 1938. године било потврђено одлуком, односно оставинском расправом после смрти краља Александра", додаје Рељић.

Држава деведесетих обнавља рад Задужбине, тада почиње парничење о власништву над имовином.

Драгомир Ацовић, члан Управног одбора Задужбине Краља Петра I на Опленцу, сматра да је у целом случају проблем подела надлежности и подела одговорности.

"Ако држава прихвата да постоји УО који управља Задужбином и у коме седе представници државе, онда нема никаквог разлога да држава тај исти УО прогласи некомпетентним да управља и имовином онога што у суштини и јесте Задужбина", каже Ацовић.

Држава се, тврде, недомаћински стара о имовини на Опленцу, хотел је у надлежности "Лола корпорације", која је банкротирала, делови су отуђени и укњижени на појединце, мешовите фирме.

Спор Задужбине краља Петра I и државе о имовини прошао је све судске установе, од Основног суда у Тополи преко Основног, Вишег и Апелационог у Крагујевцу, до Касационог и Уставног суда.

Основни суд у Тополи девет пута је пресуђивао у корист Задужбине, али су више инстанце сваки пут поништавале одлуку.

Зашто, са којим аргументима, нисмо добили одговор, у судовима рекоше да не коментаришу донете пресуде.