Пчелињи отров као лек, апел произвођача да држава омогући извоз

Производњом пчелињег отрова који је, по литератури чак 30 одсто јачи од отрова поскока, Богдановићи из Галибабинца код Сврљига заокружују производни програм.

Иако је за њих новина, кажу да неће одустати јер у томе, када држава омогући извоз, виде добру зараду.

"Производнња пчелињог отрова у Србији је пионирски подухват. Веома мали број пчелара ради пчелињи отров. Законски нису регулисани ни производња ни промет пчелињег отрова", указује Момчило Богдановић из села Галибабинац код Сврљига.

Процес производње пчелињег отрова траје 45 минута. Да би се добио један грам неопходно је 15 пчелињих друштава. Рачуница је једноставна ако се зна да је у једној кошници, односно друштву, између 40.000 пчела.

"Када би се то законски регулисало, много би ишло лакше за све нас пчеларе и продаја и пласман производа јер је производ доста тражен", наводи Милош Богдановић.

Са плоча на којима пчеле убодом остављају лековиту супстанцу, скидају се кристали отрова и чувају на температури између минус 80 и 115 степени.

"Развојна шанса је овог краја због саме цене пчелињег отрова. Цена меда варира и некада га буде, некада не, а производња пчелињег отрова зависи од самог пчелара колико ће он да сакупи", наводи председник Удружења пчелара у Сврљигу Топлица Ђорђевић.

Момчило Богдановић објашњава да се 24 аутоимуних обољења у свету успешно лечи пчелињим отровом.

"Он је на светском тржишту и у светској фармацеутској индустрији одавно познат. Бугари већ 40, 50 година успешно праве препарате и лече пчелињим отровом, такође и Руси, Французи, Јапанци", истиче Момчило.

Пут од добре идеје до још боље реализације, ова пчеларска породица је сама прошла. Надају се и законској регулативи како им труд, кажу, не би био узалудан.