Кованице од 1, 5, 10 и 50 пара избачене из употребе, али не и из цена

Иако је одавно избачена из употребе, пара, стоти део динара, и даље постоји у ценама производа у готово свим продајним местима у Србији. Србија је једина земља у Европи која исказује цене у апоенима које нема, каже за "Танјуг" председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић.

Стручњаци кажу да је у питању пре свега маркетиншка превара, како би грађани имали илузију да је нешто "на акцији" или јефтиније, на пример 99,99 динара, што је фиктивно, ипак, мање од 100 динара, на којој грађани губе, а трговци добијају.

Нико, наиме, више и не рачуна да ће добити тако мали кусур, а њихове паре или "паре" ипак "волшебно" негде "нестају".

Паповић указује да је Народна банка Србије одавно дала упутство да се износи заокружују: ако је преко 50 пара – цена иде на цели динар, ако је испод 50 пара – иде на нула динара.

"Конкретно, 99,90 може само да буде 100 динара, а 99,10 може само да буде 99 динара", објаснио је Паповић.

Паповић истиче да је, ипак, бесмислено исказивати цене у апоенима којих нема, односно који потрошачима не могу да се врате.

"Како се то на крају месеца и године испољава код трговаца, питање је за финансијску полицију и тржишну инспекцију. Али поставља се питање ко и зашто то не контролише, зашто се то не укида. У питању је само маркетиншки потез."

Према његовим речима, на пример, цена од 74,90 динара или 39,90 динара наводи да је реч о попусту, којег у ствари нема.

На питање како коментарише то што многи продавци не поштују правило НБС да се, иако су паре изабачене из употребе, заокружују тако што се од један до 50 пара заокружује на нулу и од 51 до 99 пара на један динар, Паповић каже да је узрок "превише јавашлука" и да свакако одговорност за то сноси, због недовољних контрола, финансијска полиција и тржишна инспекција, које то морају да санкционишу.

Објаснио је да нема прекршајних налога у том случају и да би оштећени грађани могли, на пример, да иду на суд, али да су нам судови ионако претрпани, тако да грађани могу само да инсистирају на "правилу заокруживања", односно да траже тај један динар уколико цену продавац заокружи на вишу, уместо на нижу цифру.

"То што цене исказујемо у апоенима којих више нема ствар је јавашлука и то што трговци знају да нема ко да их контролише и санкционише. А маркетиншки лепо изгледа када видите цене са 99 пара и мислите да сте уштедели и да је нешто на попусту", нагласио је Паповић.

Продавачица у једној београдској радњи је новинару Танјуга објаснила да користе "паре" само код робе која је на мерење и када су у питању акције, на пример 30 одсто попуста, па морају тачно да наведу цену робе која је на снижењу, али да се у свим другим ситуацијама "стриктно" придржавају правила о заокруживању цене.

Истини за вољу, у појединим продавницама нема цена изражених у парама.

Кратко кажу – "имамо само округле цене".

А како стоје ствари у готовинском платном промету?

"Приликом заокруживања крајњих износа у готовинском платном промету постиже се неутрални ефекат, то јест крајњи износи цена који се заокружују на нула динара или на један динар међусобно се потиру", рекли су за Танјуг у НБС.

Објашњавају да одлука о повлачењу из оптицаја кованог новца апоена од 1, 5, 10 и 50 пара, посматрано искључиво са економске и практичне стране, има пуни смисао, јер би трошкови израде наведених апоена кованог новца вишеструко премашивали њихову номиналну вредност.

Ковани новац апоена од једне паре, издања Народне банке Југославије 1994. године, ковани новац апоена од пет пара издања Народне банке Југославије 1994. и 1996. године и ковани новац апоена од 10 пара издања Народне банке Југославије 1994, 1995. и 1996. године повучен је из оптицаја у периоду од 17. марта до 30. априла 2003. године, а престао је да буде законско средство плаћања од 1. маја 2003.

Доношењем одлуке о повлачењу из оптицаја наведених апоена кованог новца, крајњи обрачуни у готовинском платном промету заокруживали су се у распону: од 1 паре до 25 пара – на 0 пара, од 26 пара до 75 пара – на 50 пара и од 76 пара до 99 пара – на 1 динар.

Такође, ковани новац апоена од 50 пара, издања Народне банке Југославије 1994, 1995. и 1996. године, повучен је из оптицаја у периоду од 2. јула до 31. децембра 2005. године, а престао је да буде законско средство плаћања од 1. јануара 2006. године.

У оптицају је и даље остао ковани новац апоена од 50 пара, издања НБЈ 2000. године.

Ковани новац апоена од 50 пара, издања НБЈ 2000. године, повучен је из оптицаја у периоду од 2. октобра до 31. децембра 2007, а престао је да буде законско средство плаћања од 1. јануара 2008.

Доношењем одлуке о повлачењу из оптицаја наведеног апоена кованог новца, крајњи обрачуни у готовинском платном промету од 1. новембра 2007. заокружују се у распону: од 1 паре до 50 пара – на 0 пара и од 51 паре до 99 пара – на 1 динар.

"Повлачењем из оптицаја кованог новца апоена од 1, 5, 10 и 50 пара и доношењем наведених одлука о заокруживању крајњих обрачуна у готовинском платном промету у наведеном распону НБС је дефинисала законски оквир за готовински платни промет, док се у безготовинском платном промету цене и даље могу исказивати и плаћати у парама", кажу у НБС.

Такође, НБС наводи да није надлежна за доношење одлука о заокруживању крајњих обрачуна у безготовинском платном промету.

У Министарству трговине је Танјугу речено да они нису надлежни за питање зашто паре и даље постоје у ценама, док су у Министарству финансија рекли да је то у надлежности НБС.

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
19° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво