Чишћење Дунава – комплексан и дуг посао

Док Србија преговара о уласку у Европску унију, из ИПА претприступних фондова Министарству финансија одобрена су бесповратна средства за хидротехничке радове и чишћење корита на шест критичних делова на Дунаву. Уговор за извођење радова вредан је 7,6 милиона евра. Посао на тендеру добила је фирма из Бугарске, у конзорцијуму са две српске фирме.

Екипа РТС-а посетила је хидрограђевинско предузеће у Сремској Митровици, да би видела како иду припремни радови за чишћење корита Дунава.

Ово су људи који кроте реке и који су, како кажу, склопили вечна пријатељства са Савом, Тамишом, Тисом и Бегејом, а сада и са Дунавом. Њихово предузеће, које је основано пре 120 година, и даље је у државном власништву. 

Јован Јовановић, радник предузећа "Регулације", каже да чисте акваторијум да би могло да се пристаје бродовима и да се одвија речни саобраћај.

Љиљана Матић, грађевински инжењер "Регулација", истиче да је циљ тих радова да се изврши израда објеката од ломљеног камена, да се затим изврши багеровање и да се тиме обезбеди пловидба Дунавом при ниским пловидбеним нивоима.

На чишћењу корита и одлагању ископаног материјала радиће око 40 радника.

Љуба Јакшић, директор "Регулације", каже да један овакав пројекат значи много.

"То ће обезбедити за све запослене повећане личне дохотке, већу упосленост и додатно запошљавање радника", каже Јакшић. 

У Министарству финансија кажу да уговор о чишћењу Дунава прати и сервисни уговор вредан око 1,7 милиона евра. Надзор је добила компанија из Шпаније. 

"Сама контрола имплементација уговора тј. извођења радова изводи се заједно са Министарством саобраћаја, као и Дирекцијом за пловне путеве 'Плов пут', али у сарадњи са сервисним уговором који се брине да сва документација и све буде у складу са законом, значи сва плаћања ће се вршити тек након извођења радова", истиче Душан Чаркић из Министарства финансија.

Хидрограђевинска предузећа морају да се сачувају, кажу у ресорном министарству, уз подсећање да је чишћење и уређење корита Дунава коначно дошло на ред после 20 година.

"Оно што је проблем у овом тренутку јесте што је то међудржавна граница Србије и Хрватске и, све док се не реши питање међудржавне границе, ми нећемо моћи да улазимо јер просто не знате ко ће издавати грађевинску дозволу и све остало", каже Вељко Ковачевић из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Надлежни сматрају да ће се реализацијом пројекта повећати и обим речног транспорта и привући више бродара.

Чишћење корита Дунава требало би да се заврши до 2020. године и да Дунав буде плован свих 365 дана у години. Најважније је, како каже, инвеститор и да се очува животна средина. 

Остали аутори: Оливера Вукосављевић
број коментара 0 Пошаљи коментар