Све мање Срба у Бањској код Вучитрна

Бањска se налази на неколико километра од магистралног пута Приштина-Митровица. У махали у којој живе Срби, време као да је стало. Пусте улице, напуштена дворишта и куће од камена одају утисак као да овде нико не живи.

Новинари РТК2 истичу да су покуцали на врата у нади да ће неког ипак наћи и сазнати нешто више о животу тамошњих мештана.

''Живи се како се мора, остало нас је мало. Млади су отишли, стари умиру, куће се затварају, овде нема ништа. Овде сам 56 година, чекам да умрем, а они нека иду где хоће'', каже Слободанка Данчетовић из Бањске, одлучна у намери да остане на свом огњишту.

РТК2 наводи да је похвално то да у овом селу ниједна кућа није продата, али су ипак бројне породице отишле, а за собом оставиле куће сада већ зарасле у коров и растиње. Неколико породица бави се пољопривредом, остала домаћинства остала су сама са по једним чланом, углавном старије доби.

''Ко има посао овде ради, ко нема седи тако. Људи се баве пољопривредом колико могу, остало нас је мало, десет кућа. Ја сам остала сама, моји су отишли'', истиче Десанка Данчетовић.

Наводи се да је све до 1999. године школа имала више од 20 ђака. Сада само једног, малог Вука. Доктор долази једном недељно и то је све што мештани овог села имају. Осуђени су на живот унутар својих дворишта, а фали им доста тога.

''Народ овде фали, кад се остане сам тешко је. Овде се нико не враћа, недостаје ми живот од раније и сваког дана кажем много је било лепше раније него сад'', рекла је Љиљана Милетић, која живи сама у овом селу.

Једини дан у години када ово село оживи је сеоска слава. На летњег Светог Николу 22. маја враћају се они који су напустили Бањску, да обиђу своје домове, посете родбину и прославе сеоску славу. Тада, у обновљеној цркви буде доста народа, баш као пре сукоба на Косову.

РТК2 наводи да они који су остали прижељкују да се још неко врати у своје село, међутим, реалност је другачија.