Мере за спречавање одумирања ћирилице

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић истакао је да је суштина у доношењу додатних мера које би охрабриле већу употребу ћирилице у јавном простору, јер "неупотребом или смањеном употребом прети опасност да ћирилица постане мртво писмо што не смемо да дозволимо".

"Реч је о низу предлога мера које треба да охрабре и додатно уведу ћирилицу у јавну сферу", рекао је Вукосављевић Танјугу и подвукао да се предвиђеним мерама ништа не намеће већ им је жеља да пробају различитим мерама да сачувају српско писмо.

На предложеном документу, који ће бити на јавној расправи, радила је радна група у саставу: шеф катедре за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду др Вељко Брборић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду др Милош Ковачевић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду др Александар Милановић, професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу др Срето Танасић, посебни саветник министра културе и информисања др Драган Хамовић и саветници у Министарству културе и информисања Оливера Игњатовић и Марко Деспотовић.

Предлог измена и допуна предвиђа да се први члан постојећег Закона усклади са чланом 10. Устава Републике Србије који у службеној употреби не раздваја српски језик од ћириличног писма и у коме се ћирилица означава као матично писмо, а латиница као помоћно писмо.

Предложеним допунама прецизно се означава појам службене употребе језика и писма, што досад није био случај, тако да је, да би се избегла различита тумачења, било потребно навести да се, поред органа власти на свим нивоима, службена употреба језика и писма односи и на образовне установе, медије, привредна предузећа и јавне установе свих врста.

Подразумева се и употреба службеног језика и писма у правном промету између правних субјеката односно када је бар једна страна домаћи правни субјекат.

Одредба се посебно односи на обележја предузећа и сличних субјеката (назив фирме, седиште, делатност), затим називе робе и услуга, упутства за употребу, информација о својствима робе и услуга, гаранцијске услове, понуде, фактуре, рачуне и потврде.

Изменама се предвиђа и оснивање Савета за српски језик и дефинише друштвена брига о службеном језику и матичном писму.

Милановић је на данашњој конференцији за новинаре, нагласио поводом појединих негативних реакција које су се појавиле у вези предлога за измену и допуну Закона, да ти предлози не доносе ништа превише другачије.

Он је подвукао да у Уставу већ стоји да је српски језик службени језик, а ћирилица службено писмо и оценио да се "прашина подигла" из недовољног познавања врховног закона.

"Закон о језику и писму мора да проистекне из Устава и задржавање статуса ћирилице у новом предлогу није иновација. Ћирилица није питање само српске прошлости, а део, чини ми се, неблагонамерне јавности поставља као аксиом чињеницу да су се Срби одвикли ћирилице и да је она део митологизиране прошлости", приметио је Милановић.

Чланови Радне групе истакли су и да је законом већ јасно дефинисана употреба језика и писама националних мањина, што се стриктно примењује, док је службена употреба већинског језика и ћириличног писма недовољно дефинисана, те се предложеним изменама и допунама прави равнотежа између та два дела.

Хамовић је скренуо пажњу и да у важећем тексту закона нису предвиђене казнене одредбе за непоступање у складу са члановима који регулишу употребу службеног језика и матичног писма, а јесу када је реч о члановима који се баве службеном употребом језика и писама националних мањина.

Предложеним решењем дисциплинским и казненим одредбама претходи управни надзор надлежних министарстава, којим се утврђују повреде одредаба овог закона, на које могу упозорити и грађани и стручно-научне институције.

На питање новинара шта ће се предузети у случају иностраних компанија и продавница чији су називи на латиници, министар Вукосављевић је подсетио да су пре Другог светског рата називи страних компанија били на ћирилици, што је случај и данас у Русији, чије им је тржиште примамљиво па се прилагођавају и додао да је питање колики утицај ми можемо имати на то, али да се мерама предвиђају пореске олакшице за домаће компаније и радње које своје називе исписују на ћирилици.

Да смо регулисали употребу српског језика и дефинисали шта су мањински језици, не бисмо данас имали "потребу да преводимо са српског на српски само под другим именом и плаћамо преводиоце за то", напоменуо је Танасић.

Ковачевић је нагласио да предлог измена и допуна Закона "преписује Повељу о мањинским језицима у њеном изворном облику и одређује шта јесу мањински језици, као и суштински део Декларације о заједничком језику да је ово један језик и да унутар њега не може бити превођења".